Zavisnik od metadona

Počinjemo.

Zovem se ***. Dolazim iz Italije. Nešto ću vam kratko ispričati.

Ne znam od kada, kada sam počeo da se drogiram, ali sam pao u bezdan nakon smrti oca. Prošlo je dosta godina od tada.

Radeći se, radeći se, radeći se, bio sam, morao sam da idem u Centar za zavisnosti i kupovao sam metadon i na ulici.

Pre izvesnog vremena, sam, vrteći se po internetu sa jednom mi dragom osobom, pronašao ovu kliniku

Ona nije bila u našem domenu.

Tražili smo da nam se pomogne, uspeo sam da mi se pomogne i evo me ovde, tu sam!

Bio sam ovisnik. Mogao bih olako da kažem „bio“ jer treba još dosta vremena da… Ali, na ovoj klinici sam našao, kako tretmane, tako i razgovore sa psihologom i sve, od bolničarke do servirke, ljubazne osobe koje su predane, koje su predane svom poslu.

Ovde sam od pre nekih trinaest – četrnaest dana.

Završio sam sa tretmanom. Eto zašto kažem „bio“ sam ovisnik.

Ali, sada počinje najteži deo, vratiti se poslu, vratiti se životu, ali drugačijem, jer sa ovim lekovima – toks, kako ih zovete, kako se zovu, kako ih vi zovete detoks, toks, tremanima, tretmanima, sa ovim tretmanima…

Detoksikacije!

Sa ovim tretmanima detoksikacije se osećam, neću reći sto posto, ali, dolazim do sto posto.

Nalazim se, ajde da ne kažem sa porodicom, ali sa prijateljima sa kojima bih mogao da pričam o svemu, i još, s obzirom da sam dosta religiozan, ja sam uradio šta je bilo do mene, recimo, ali najveće čudo je uradio, su uradili lekari, tu, sa tim različitim tretmanima, tokom noći kada sam bio budan.

Sada imam novi plan: da kroz godinu dana i dalje budem čist, želim, hoću da se oženim, hoću porodicu, želim da započnem jedan novi život na koji do pre mesec-dva nikad nisam ni pomišljao.

Hvala!