Zavisnost od benzodiazepin

ZAVISNOST OD BENZODIAZEPINA

Čovečanstvo je od davnih vremena tražilo način da izleči depresiju, duševni bol, nesanicu, napade panike, neprijatna nasrtljiva sećanja. Radi toga su koristili alkohol, nakon toga soli broma, a potom derivate barbiturne kiseline i na kraju od 60-ih godina dvadesetog veka benzodiazepine.

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OVIM OPASNIM LEKOVIMA

Mentalni poremećaji, kao što su depresija, anksioznost, duševni bol, napadi panike, nesanica i opsesivni poremećaji se često smatraju bolestima modernog društva. Međutim, takve tvrdnje nemaju veze sa istinom, s obzirom na to da su ova oboljenja stara koliko i samo čovečanstvo.

Nažalost, istina je da se stanje pogoršalo od početka dvadesetog veka, kada smo oberučke prihvatili ovaj ubrzani način života. U poslednje vreme, jedva da dobijamo šansu da vidimo sopstvenu decu i ostarele roditelje, makar ne više od par sati nedeljno, a kamoli da obratimo pažnju na mentalno zdravlje.

Ljudi su se ranijih godina suočavali s ovim problemima uz pomoć alkohola, da bi sredinom dvadesetog veka krenuli da koriste so broma i derivate barbiturne kiseline u te svrhe. Napokon, tokom šezdesetih godina je sintetizovana nova vrsta lekova pod imenom benzodiazepini. Čak i danas, „benzosi“ su i dalje u upotrebi u bolnicama širom sveta. Međutim, istina je da su ovi lekovi daleko od savršenog rešenja, usled činjenice da i sami mogu izazvati jaku zavisnost. Srećom, uz tretman odvikavanja od benzodiazepina, moguće je ostvariti potpuni oporavak. Važno je uzeti stvar u svoje ruke što je ranije moguće, kako bi se izbegla bespotrebna patnja.

Benzodiazepini

ŠTA SU BENZODIAZEPINI I KAKO IH MOŽETE NABAVITI?

Benzodiazepini, takođe poznati kao benzosi, se klasifikuju kao vrsta psihoaktivnih supstanci. Uprkos tome, jako su efikasni kao sredstvo za smirenje, u koju svrhu su i korišćeni širom sveta. Iako su ove supstance jako delotvorne na kraće staze, mogu postati opasne u slučajevima kada se osoba navikne na njihovo dugotrajno dejstvo.

Usled činjenice da je ova supstanca dostupna već decenijama, i da ima jednostavnu hemijsku strukturu, ne treba da iznenađuje što su benzosi tako rasprostranjeni širom sveta. Ipak, ove moćne lekove ne treba shvatiti olako, i neophodno je pratiti uputstva lekara pri njihovom uzimanju.

ZA ŠTA SE KORISTE BENZODIAZEPINI?

Nesumnjivo je da benzodiazepini, lekovi za smirenje i anksiolitici imaju široku primenu u medicini. Principi moderne anestezije su bazirani na upotrebi benzodiazepina. Ove supstance štite srce od iznenadnih naleta adrenalina, koji bi u suprotnom mogli biti izuzetno opasni, pa čak i smrtonosni. Iz ovih razloga, nezamenljivi su u kardiologiji.

Pritom, benzosi su takođe jako jako efikasni u tretmanima drugih neurotičnih poremećaja, poput:

  • Napada panike
  • Nesanice
  • Tikova
  • Profilaktičkih epileptičnih napada
  • Neurotičnih reakcija
  • Obsesivnih poremećaja

DA LI SVI BENZODIAZEPINI DOVODE DO ZAVISNOSTI?

Koje odlike su zajedničke za sve osobe koje se mogu smatrati zavisnicima? Najviše se ističe činjenica da oni jednostavno nisu u stanju da funkcionišu bez određene supstance u organizmu. Štaviše, zavisnici često provode vreme sanjareći o momentu kada će ponovo moći da se dokopaju narkotika, on postaje njihova glavna životna preokupacija.

Kada se nađu na mestima gde im droga nije dostupna, počinju da paniče, i povećava im se osećaj anksioznosti. Kako bi izbegli ove situacije, oni počinju da stvaraju zalihe droge na svakom koraku, uključujući i posao, svaku sobu u stanu, pa čak i automobil. U tom trenutku, i sami počinju da shvataju koliko je njihova zavisnost uzela maha.

Ubrzo zatim, oni otkrivaju da im dotadašnje doze više ne donose rezultate kao ranije. Sve češće počinju da osećaju simptome koji prate skidanje sa benzodiazepina. Osobe koje svakodnevno uzimaju benzodiazepine stavljaju svoj organizam pod ogroman stres, koji dodatno aktivira odbrambene mehanizme tela. Kao rezultat toga, ubrzava se metabolizam, te se droga brže eliminiše iz sistema.

U proseku, nakon samo dve do tri nedelje, telo počinje da se privikava na efekte benzodiazepina. Kada se to dogodi, osobe bivaju prisiljene da uvećaju dozu kako bi osetile iste efekte kao ranije. U tom smislu, zavisnost od benzodiazepina dovodi do istog ishoda kao kod mnogih drugih psihoaktivnih supstanci.

Trka sa vremenom počinje. Nažalost, ovu bitku je nemoguće dobiti. Osoba može završiti tako što uzima pet puta veću dozu od početne, a osećaj sreće će izostati. Uvećana tolerancija prema bezodiazepinima može dovesti osobu u veliku opasnost. Lekovi kao što su Alprazolam (Xanax), Midazolam (Dormikum, Flormidal) Flunitrozepam (Somnobene, Rohypnol), postaju potencijalno smrtonosni.

U nekim slučajevima, ogromne doze ovih lekova mogu doneti potpuno suprotne efekte od onih koje smo očekivali. Zabeleženo je dosta slučajeva u kojima osobe nisu bile u stanju da zaspe nakon uzimanja velikih doza sedativa. Naprotiv, postajale bi nervozne, nespokojne, a nakon nekog vremena, upadale bi u u stanje panike.

NEŽELJENI EFEKTI UPOTREBE BENZODIAZEPINA MOGU BITI ZASTRAŠUJUĆI

Nažalost, najgori neželjeni efekti upotrebe benzodiazepina tek dolaze. Mnoga istraživanja su pokazala da osobe počinju da menjaju šablone ponašanja već nakon 3-4 meseca konstantnog uzimanja ove supstance. U velikom broju slučajeva, ove promene dovode do nasilničkog ponašanja, gde osobe gube kontrolu nad svojim postupcima i postaju jako okrutne ka svojim najbližima.

Jedan takav slučaj je ostavio ceo medicinski i pravni sistem u stanju šoka. Žena koja je bila pod uticajem leka Halcion (podgrupa benzodiazepina, proizvod farmaceutske kuće Upjohn Company) je počinila brutalno ubistvo nakon svađe u porodici. Žrtva je bila njena rođena majka. Ono što je ponajviše iznenadilo stručnjake je činjenica da, osim ovog izliva besa, žena nikada ranije nije bila sklona agresiji.

Nakon detaljnog medicinskog, psihijatrijskog i psihološkog ispitivanja, istraga je utvrdila da je Halcion bio odlučujući faktor koji je doprineo njenom ponašanju. Žena je jednostavno izgubila kontrolu nad svojim postupcima tokom tog stravičnog zločina. Međutim, tu nije bio kraj iznenađenjima. Tokom istrage, komisija je nabasala na još neke zapanjujuće podatke.

Ovaj slučaj ipak nije bio toliko izolovan, kao što se na početku činilo. Otkrivene su mnoge druge situacije gde su ljudi iskazivali nasilničko ponašanje pod uticajem Halciona. Kao posledica toga, lek je ubrzo morao biti sklonjen iz upotrebe.

  • Gubitak pamćenja
  • Umanjenu opreznost
  • Emotivnu distanciranost
  • Glasne, nagle izlive agresije
  • Poremećaje sna, uključujući iscrpljujuću nesanicu
  • Smanjenu koordinaciju
  • Drhtavicu ruku
  • Urinarne infekcije
  • Nagle promene telesne temperature
  • Čest nedostatak daha
  • Napade aritmije i tahikardije
  • Epileptične napade
Nezeljeni efekti upotrebe benzodiazepina

ZAVISNOST OD BENZODIAZEPINA SE NAJČEŠĆE JAVLJA KOD OVE DVE GRUPE LJUDI

Nije moguće sve zavisnike staviti u isti koš. Svaki narkotik je specifičan po efektima koje donosi i stepenu zavisnosti koji izaziva, a isto se može reći i za benzodiazepine. Da bi se osoba potpuno izlečila, najvažnije je naći konkretan razlog koji je doveo do razvijanja ovog problema. Ipak, u najvećem broju slučajeva, ovo nije toliko komplikovano.

Osobe koje pate od zavisnosti ka benzodiazepinima se obično mogu podeliti u dve kategorije:

1. Pacijenti koji se suočavaju sa određenim mentalnim problemima

2. Pacijenti koji su već zavisni od narkotika

Nisu sve zavisnosti izazvane željom osoba da „saznaju kakav je osećaj“ biti na određenoj supstanci. Osobe koje pate od mentalnih poremećaja često pokušavaju da pronađu način da pobegnu od stvarnosti, i bili bi spremni na sve kompromise kako bi to i ostvarili. Nažalost, mnogi od njih ovde naprave najveću grešku i posegnu za narkoticima, kao poslednjom opcijom.

Dok je lista mentalnih oboljenja koje mogu dovesti do zavisnosti izuzetno dugačka, osobe koje su sklone depresiji, neurozi i napadima panike su pod najvećim rizikom. Benzodiazepini donose određene rezultate na početku, ali nakon nekog vremena, počinju da samo dodatno doprinose problemu.

S druge strane, osobe koje već imaju probleme sa zavisnošću od droge posežu za benzodiazepinima iz potpuno drugačijih razloga. U zavisnosti od ozbiljnosti slučaja, neke osobe odlučuju da uzmu benzodiazepin kao način da povećaju efekte drugih vrsta droge, ili umanje negativne efekte vezane za njihovo povlačenje. Što zavisnost duže traje, situacija je sve gora. Ukoliko se ne izleči na početku, šteta koja nastaje na vitalnim organima postaje neizbežna.

BENZODIAZEPINI, ANTIDEPRESIVI, SEDATIVI, TRANKVILIZATORI, ANKSIOLITICI

Grupa preparata koja ima veoma važna i korisna svojstva. U medicini imaju veoma široku primenu. U anesteziologiji se koriste kao sredstvo za pripremu i sastavni deo anestezije; u kardiologiji u programima zaštite srca od povišenog nivoa adrenalina; u neurologiji za lečenje epileptičnih napada.

Ova grupa preparata probila se i u lečenju:

  • neuroza,
  • paničnih napada,
  • insomnije,
  • tikova,
  • opsesija.

Praktično svaki neprijatni simptom znatno se smanjuje nakon uzimanja ksanaksa ili klonazepama.

Dovoljno je uzeti 1-2 tablete i nestaje:

  • uznemirenost,
  • nemir,
  • strah,
  • ubrzano lupanje srca,
  • osećaj nedostatka vazduha

Problem je u tome što se simptomi vraćaju čim prestane dejstvo preparata. Analgin pomaže kod zubobolje, ali on ne može da zameni stomatologa. Približno isto deluju trankvilizatori, na vreme smanjujući simptome, ali ne otklanjajući njihov uzrok.

Zavisnost od benzodiazepina

ZAVISNOST OD LORAZEPAMA

Obično se zavisnost razvija nakon što je poremećeno terapeutsko korišćenje leka lorazepama. Ako se bolesnik ne pridržava prepisanog režima korišćenja medikamenta, sebe stavlja u opasnost od razvijanja zavisnosti koja spada u kategoriju zavisnosti od lekova za smirenje. Najveći efekat kod korisnika se javlja 10 minuta nakon intravenoznog unošenja i sat vremena posle intramuskularne injekcije lorazepama. Za oralni prijem taj period se produžava do 120 min. Na klinici Dr Vorobjev se takođe obavlja „skidanje“ sa lorazepama.

OBRAZOVANJE TOLERANCIJE I NAVIKE NA BENZODIAZEPINE

Obično se zavisnost razvija nakon što je poremećeno terapeutsko korišćenje leka lorazepama. Ako se bolesnik ne pridržava prepisanog režima korišćenja medikamenta, sebe stavlja u opasnost od razvijanja zavisnosti koja spada u kategoriju zavisnosti od lekova za smirenje. Najveći efekat kod korisnika se javlja 10 minuta nakon intravenoznog unošenja i sat vremena posle intramuskularne injekcije lorazepama. Za oralni prijem taj period se produžava do 120 min. Na klinici Dr Vorobjev se takođe obavlja „skidanje“ sa lorazepama.

Potreba za povećanjem doze supstance radi dostizanja željenog efekta i obrazovanje psihološke potrebe da se “bude pod dejstvom supstance” su simptomi svake zavisnosti. Oni su prisutni i kod tabletomanije. Osoba se oseća prijatno jedino pod dejstvom preparata, bez njega je nezaštićena, nesigurna, uplašena zbog bilo kakve sitnice. Pacijent prestaje da bude ravnodušan prema leku; stvara zalihe lekova, proverava da ga slučajno nije zaboravio kod kuće i čak pomisao na to počinje da izaziva paniku. Ovako izgleda navika na lek.

Redovno uzimanje preparata stimuliše zaštitne strukture u našem metabolizmu koje su odgovorne za ubrzanje raspada preparata. Zbog toga već negde nakon dve nedelje stalnog uzimanja benzodiazepina osoba počinje da primećuje da joj njen preparat ne pomaže više tako dobro i da treba da poveća dozu. I počinje trka koja dovodi do toga da se osoba ne oseća dobro uzevši dozu koja je 5-10 puta veća od preporučene.

Najopasnije je uzimati preparate koji brzo deluju:

  • alprazolam (ksanaks, ksalol),
  • midazolam (dormikum, flormidal),
  • flunitrazepam (somnubene, rohipnol)

U ovoj fazi može da dođe do pojave još jednog fenomena, tzv. izmenjene reaktivnosti. U tom slučaju menja se dejstvo preparata, npr. uzevši veliku dozu sedativa zavisnik ne zaspi, već suprotno tome oseća nadolaženje snage i sposobnost da se nečim bavi.

POSLEDICE ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA

Nažalost, već za kratko vreme otkrivene su negativne posledice nekontrolisanog uzimanja preparata i zloupotrebe doza. Često se pod dejstvom benzodiazepina javljaju agresivnost i okrutnost. Veoma je poznat slučaj kada je žena koja je uzimala preparat Halcion surovo ubila svoju majku tokom svađe. Nakon toga je na sudu dokazano da je na njeno ponašanje uticao preparat i da se ona nije kontrolisala u tom trenutku, iako ranije nikad nije bila sklona agresiji. Brojni slični slučajevi otkriveni su o ovom preparatu, tako da je on povučen sa tržišta.

Osoba koja je upala u zamku benzodiazepina često oseća na svojoj koži:

  • Amnezija,
  • smanjenje koncentracije,
  • poremećaj koordinacije,
  • traumatizam,
  • otupelost emocija, koji se smenjuju s burnim reakcijama,
  • poremećaji spavanja,
  • povišen nivo transaminaza,
  • tremor,
  • nesposobnost zadržavanja mokraće

APSTINENCIJALNI SINDROM

Apstinencijalni sindrom se razvija pri naglom prekidu uzimanja ovih preparata. Ponekad ovaj sindrom bude neprijatno iznenađenje, npr. kada osoba ode na odmor ili službeni put bez lekova.

Iste večeri pojavljuju se:

  • uznemirenost,
  • strah,
  • znojenje dlanova,
  • ubrzano lupanje srca,
  • nametljive misli

Osobi je teško da zaspi, a ako zaspi, san joj ne donosi odmor. Ujutru oseća iscrpljenost, želju da uzme preparat.

Drugog-trećeg dana oseća:

  • tremor,
  • nesvesno grčenje mišića,
  • znojenje,
  • ubrzano lupanje srca,
  • napade panike uz osećaj nedostatka vazduha,
  • opasnost od epileptičnog napada,
  • upornu nesanicu koja iscrpljuje

Kada prođe kritični period (10-14 dana), još nekoliko meseci osoba ima:

  • promene raspoloženja,
  • strah,
  • nesigurnost,
  • uznemirenost,
  • poremećaj koncentracije,
  • utučenost,
  • nezadovoljstvo snom,
  • seksualna disfunkcija
Odvikavanje od benzodiazepina

Karakteristično je da se poremećaji mentalnih funkcija često manifestuju kada prođu najneprijatniji neurološki i psihički simptomi. Osoba sve zaboravlja, u glavi joj vlada zbrka. Zbog dugotrajne psihičke i emocionalne nestabilnosti mnogi pacijenti se kroz neko vreme vraćaju uzimanju trankvilizatora i ciklus počinje ispočetka.

LEČENJE ZAVISNOSTI I ODVIKAVANJE OD BENZODIAZEPINA

Obično počinje od prikupljanja informacija. Veoma je važno zbog čega je pacijent počeo da uzima benzodiazepine. Postoji nekoliko kategorija pacijenata.

  • Ljudi koji imaju paniku, strah, neuroze, depresije, emocionalno su labilni, nemaju iskustva u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.
  • Pacijenti koji imaju bilo koju vrstu zavisnosti i koji koriste benzodiazepine za pojačavanje dejstva narkotika ili alkohola, ili za smanjenje apstinencijalnog sindroma. U ovoj grupi često ima različitih kombinacija, promena ličnosti narkomana, težih povreda unutrašnjih organa. Ovakve pacijente je teže lečiti.

Pomoću analiza: procenjuje sestanje unutrašnjih organa, EKG, EEG, magnetna rezonanca koji omogućavaju otkrivanje poremećaja u bioelektričnoj aktivnosti mozga

Testiranje pomoću psihometrijskih skala omogućava procenu nivoa:

  • uznemirenosti,
  • depresije,
  • želje za supstancom,
  • pamćenja,
  • koncentracije,
  • poremećaja ličnosti

Ne sačekavši dobijanje svih rezultata, od prvih sati hospitalizacije pacijent dobija terapiju usmerenu na zaštitu od apstinencijalnog sindroma. Prva 3-4 dana je obično potrebno mozgu omogućiti “da se odmori”, da se stvori dovoljno jako kočenje nestabilnih struktura.

Ovo se postiže:

  • farmakoterapijom, korišćenjem N.E.T. tehnologije – aparature koja stimuliše proizvodnju prirodnih endorfina i neuromedijatora za kočenje nestabilnih struktura;
  • vrši se zaštita konvulzantima od mogućih tikova, mioklonija, epileptičnih napada;
  • korišćenje neurometabolika sa sedativnom komponentom, GABA agonista, neuro-kompleksa vitamina ubrzava regeneraciju centralnog nervnog sistema;
  • San se obezbeđuje hipnoticima iz drugih farmakoloških grupa

Detoksikacija obično traje 7-10 dana i omogućava da se bezopasno i brzo savlada fizička zavisnost.

Nakon završene detoksikacije veliki značaj imaju mere za

  • psihičku stabilizaciju,
  • smanjenje želje za sedativima,
  • protivrecidivne mere

Ovo se postiže:

  • farmakoterapijom,
  • psihoterapijom,
  • korišćenjem novih metoda koji normalizuju “buru” medijatora u mozgu, kao što su N.E.T. terapija ili duboka magnetna stimulacija

U ovoj fazi se stanje pacijenta stabilizuje, on se priprema da počne svoj život bez farmakoloških “štaka”. Zahvaljujući transpersonalnoj terapiji i hipnozi pacijent na svesnom i podsvesnom nivou odbija da uzima benzodiazepinske trankvilizatore.

Faza očuvanja rezultata sledi nakon ispisa iz bolnice.

Podrazumeva:

  • ispunjavanje preporuka lekara,
  • promenu stila života,
  • izbegavanje provocirajućih situacija,
  • uzimanje podržavajuće terapije i dolaske na kontrole u bolnicu

U ovom trenutku savremena medicina poseduje čitav arsenal da pomogne osobi da reši problem sa zavisnošću od lukavih benzodiazepina.

INTERESANTNE ČINJENICE

  • Od predoziranja benzodiazepinima umrlo je mnogo poznatih ljudi, poput Merilin Monro i Hita Ledžera.
  • Rohipnol (flunitrazepam) ima još i naziv droga za silovanje, uzevši u obzir njegovu sposobnost da izaziva amneziju.
  • Prodaja ove grupe preparata iznosi 15-25% farmakološkog tržišta u različitim zemljama, donoseći dobit u milijardama.
  • U Srbiji i Makedoniji mogu se bez recepta kupiti ksanaks, lorazepam ili bromazepam, pri čemu je cena kutije leka jednaka ceni flaše piva.
  • Kombinacija alkohola i trankvilizatora je najčešći uzrok hospitalizacije na odeljenjima za toksikologiju u Rusiji.

Saznajte više informacija o našim tretmanima lečenja zavisnosti od benzodiazepina.

About authors

DrVorobjev Team



Our expert team, with many years of experience, has achieved top results in the treatment of addiction in recent years.