Zavisnost od heroina

Zavisnost od heroina je promena fizioloških, psihičkih procesa u organizmu osobe, kada se bez narkotika on oseća nedovoljno vrednim i samo se pod dejstvom droge prijatno oseća.

Fizička zavisnost je karakteristična za sve vrste opijata.

Ukoliko osoba na vreme ne uzme svoju dozu narkotika, u organizmu se pojavljuje narkotička glad – kriza:

• nervoza,
• kijanje,
• zevanje,
• suze teku,
• grčevi u želucu,
• nervoza u nogama,
• osećaj toplo-hladno,
• bol u krstima,
• proliv,
• povraćanje,
• nesanica

To je veoma neprijatno, mučno stanje koje traje do nedelju dana pri skidanju s heroina i do mesec dana pri skidanju s metadona. S povećanjem staža, tj. dužine uzimanja narkotika simptomi postaju sve teži i osoba ne može da se skine s narkotika sama ili pomoću lekova koje ima.

Obično nakon neuspešnih pokušaja da se kod kuće skinu s droge zavisnici razmišljaju o lečenju, detoksikaciji. Neki od njih idu svesno u bolnicu da bi smanjili dozu, da se podmlade. Smisao je u tome da navikavanje na narkotike zahteva stalno povećanje doze kako bi osetili poznati „fleš“. S pola grama prelaze na gram-dva, kombinuju heroin s još nečim, uzimaju na venu, ponekad čak daju sebi injekciju u toploj kadi. Sve to samo da bi opet osetili to stanje koje im je droga davala u početku. Ali organizam ne možeš prevariti – što više uzimaš drogu, to ona slabije deluje.

Kada je pacijent prinuđen da svaki dan troši mnogo novca na drogu koja mu ne donosi ništa dobro, on naravno počinje da traži izlaz iz te situacije. Bezbolna detoksikacija služi da se očisti, da se da odušak organizmu i da kroz mesec dana može da se opet doživi super osećaj koji je droga ranije pružala, da se „fleš“ vrati ponovo. Istina, za veoma kratko vreme. Fenomen pada tolerancije (doze narkotika) nakon lečenja takođe je čest uzrok predoziranja

Psihičku zavisnost od heroina predstavljaju: uporne, nekontrolisane, opsesivne misli, sećanja, želja za narkoticima. Na različim jezicima koristi se približno ista reč – na ruskom: želja, vuče kao magnet; lampica – gori u glavi i ne daje mira; na srpskom: crv u glavi; na engleskom: metak u glavi; na italijanskom: potres mozga.

Potreba za drogom je toliko jaka da je često porede s glađu ili žeđu kojima se osoba ne može suprotstaviti snagom volje, to je na nivou instinktivnih reakcija. Zbog toga je narkoman radi narkotika praktično na sve spreman. On laže sebe, druge, preti, ucenjuje, moli – sve samo da bi utolio svoju žeđ. Još jedan problem je i u tome što psihička zavisnost može da se pojavi i nakon nekoliko nedelja i meseci uzdržavanja od narkotika.

Pojačanju želje za drogom doprinose:

• susreti s drugovima koji uzimaju narkotike,
• konzumiranje alkohola,
• konzumiranje marihuane,
• konzumiranje drugih psihoaktivnih supstanci,
• depresija,
• dosada.

Tada osoba kaže: „Ne znam kako se to dogodilo, noge su me same tamo odvele, to je bilo jače od mene, nisam razmišljao o posledicama, mislio sam da ću uzeti samo još jednom.“ Ali kada kupuje drogu, obično kupuje i za sutradan ujutro. Ne postoji „još samo jedan put.“

Promene ličnosti koje se ispoljavaju:

• lažljivost,
• beskorisnost,
• odsustvo moralnih principa,
• nedisciplinovanost,
• egoizam,
• manipulisanje okolinom u cilju ostvarivanja svojih interesa

Narkomani su vešti psiholozi – oni znaju kada treba malo da plaču, kada da priznaju svoje greške, kada još jedanput da obećaju da će sve biti dobro, jer se vi još uvek tome nadate. Ali najčešće je to laž – ujutro pacijent govori jedno, a uveče radi nešto sasvim drugo.