Zavisnost od marihuane

Osoba može biti psihički i fizički zavisna od kanabisa (Georgotas & Zeidenburg 1979, Compton et al 1990.); a takođe je opisana i apstinencija (Jones i Benowitz, 1976.). U skladu sa savremenom koncepcijom zavisnosti (Edwards et al. 1981, Američka psihijatrijska asocijacija 1994.), glavno pitanje na koje je potrebno dati odgovor je: može li korišćenje hašiša dovesti do jake navike, do bolesnog usredsređenja na narkotike i do problema s odustajanjem od njih, uprkos želji da se prestane sa uzimanjem?

Prema ovoj tački gledišta danas postoje dovoljni dokazi da postoji klinički jasan sindrom zavisnosti od indijske konoplje. Od 5% do 10% korisnika, koji redovno koriste indijsku konoplju tokom 6 meseci i duže, postaje zavisno od nje (Hall et al 1994.) Na verovatnoću pojave zavisnosti utiču doze i načini upotrebe u određenoj populaciji.

Lečenje zavisnosti od marihuane »

zavisnost od marihuane

EFEKTI I KOMPLIKACIJE

PSIHIČKI SOMATSKI

Relaksacija, smirenje; u drugim slučajevima moguć je osećaj uznemirenosti, smetenost

Proširenje zenica

Euforija i povišeno raspoloženje

Crvenilo beonjača

Neadekvatna sklonost smehu

Suvoća u ustima i grlu

Rasejanost, nesposobnost koncentrisanja

Poremećaj složenih motornih funkcija, pri visokim dozama – poremećaj koordinacije pokreta

Poremećaj strukture i dinamike misaonog procesa (“navala misli”)

Poremećaj opažanja (iluzije, pri  visokim dozama – i halucinacije)

Poremećaj sposobnosti zapamćivanja

Brbljivost (pri visokim dozama – poremećaj jasnoće govora)

Poremećaj sposobnosti osmišljavanja i prognoziranja događaja, lakomislenost

Derealizacija (osećaj  neprirodne promene okoline)

Depersonalizacija (osećaj neprirodne promene sopstvenog “ja”)

DUGOTRAJNI EFEKTI I KOMPLIKACIJE

Sistem u organizmu Hronični poremećaji pri dugotrajnoj upotrebi marihuane

Psiha

Stalna apatija i pospanost;

Pogoršanje operativnog pamćenja;

Poremećaj apstraktnog mišljenja;

Depresija i osećaj uznemirenosti;

Razdražljivost;

Emocionalna labilnost;

Napadi panike;

Pogoršanje karaktera;

Smanjenje intelekta;

Samoubistva

Nervni sistem

Glavobolje;

Poremećaj koordinacije pokreta;

Usporavanje vremena reagovanja;

Poremećaj očnih refleksa;

Poremećaj vizuelne percepcije prostora i  boja

Sistem za disanje

Suv, neproduktivan kašalj;

Hronični faringitis;

Promena boje sluzokože usta, otok mekog nepca i resice;

Stalna zapušenost nosa;

Pogoršanje toka astme;

Česte infekcije disajnih puteva;

Hronični bronhitis;

Hronični opstruktivni bronhitis;

Rak pluća

Reproduktivni sistem

Sniženje libida i osećaja polnog zadovoljstva;

Sniženje potencije;

Poremećaj  ili odsustvo menstrualnog ciklusa;

Poremećaj u razvoju ploda u trudnoći;

Neplodnost

Socijalne posledice

Samoizolacija

Smanjenje ambicija i gubitak planova za dostizanje visokog društvenog položaja;

Prekid bavljenja sportom i drugim socijalnim aktivnostima;

Gubitak drugih interesovanja

PSIHIČKA RASTROJSTVA PRI PRESTANKU UZIMANJA KANABISA

  • Najčešći simptom apstinencijalnog sindroma je nesanica. Težina nesanice može da varira od nekoliko noći zaredom potpuno bez sna do nekoliko meseci kada se nesanica javlja s vremena na vreme.
  • Drugi čest simptom je depresija (ukoliko korisnik ne upadne u bolesnu euforiju), a zatim košmari i živopisni snovi. Marihuana ima tendenciju da potiskuje snove, jer kad se čovek očisti od marihuane, vraćaju mu se dvostruko jači snovi. To mogu da budu snovi obojeni jarkim bojama koji su emocionalno nabijeni ili košmari koji se ponekad prihvataju kao realnost. Probudivši se i zatim ponovo zaspavši, ponovo upadate u taj isti san. Ovi živopisni snovi tokom svake noći obično se pojavljuju približno nedelju dana nakon prestanka uzimanja narkotika i traju oko mesec dana, a zatim postepeno nestaju.
  • Snovi na temu “uzimanja droge” (snovi u kojima se puši marihuana) dešavaju se veoma često i mogu da traju nekoliko godina, makar bili i manje živopisni nego tokom nekoliko prvih nedelja; smatraju se kao normalna pojava za ozdravljenje.
  • Četvrti najčešći simptom je razdražljivost. Ona može da varira od postepeno narastajućeg besa zbog stalne razdražljivosti do iznenadnih izliva nezadrživog gneva: gneva na ceo svet, na bližnje, na sebe zbog toga što ga je privukao narkotik i zbog toga što ga se odrekao. Emocionalni vrhunci s osećanjima koja se kreću od utučenosti, gneva do euforije i stalno se javljaju. Ponekad se javlja osećaj uznemirenosti ili nemira, gubitak humora, smanjenje ili povećanje seksualne želje. Većina ovih emocija normalizuje se tokom tri meseca.
  • Poremećaji pažnje tokom prvih nekoliko nedelja takođe su veoma rasprostranjeni i ponekad tokom kratkog vremenskog perioda čak lišavaju osobu mogućnosti učenja.

About authors

DrVorobjev Team



Our expert team, with many years of experience, has achieved top results in the treatment of addiction in recent years.