Dobila je novu šansu nakon 17 godina upotrebe droge

Zdravo, odakle dolaziš? Dolazim iz Austrije, imam 34 godine.

Šta je bio problem, koje supstance si uzimala? Koliko dugo?

Deset godina, počela sa opijumom C, zatim heroin, samo kroz nos. I šest, sedam godina morfijum substitul u Austriji.

Koje posledice zavisnosti si imala pre dolaska ovde?

Sve, imala sam tri saobraćajne nezgode, zatim bradavice na rukama, moj bivši muž je bio… da… jako loša priča. I svojoj majci sam pravila mnogo muke…

Kako si se odlučila za lečenje, zašto sada? Da, to se desilo prilično brzo, u roku od dve nedelje. Pre mesec dana me je majka pitala da li hoću da idem na odvikavanje. A ja sam joj rekla: „ Ne, nisam još uvek spremna, neću još.

A onda sam upoznala jednog poznanika i onda se sve izdešavalo na brzinu u roku od dve nedelje. Kod kuće sam se poddozirala i 22. je onda počelo.

Vrlo dobro. Šta je bilo najvažnije tokom lečenja, koja procedura?

Da, dobijala sam ksenon gas, bio je jako dobar za telo, za receptore. I Plazmafereza. Ali najvažnije i najbolje je svakako bio ibogain, on mi je mnogo pomogao.

I kako se osećaš sada nakon lečenja? Već sedam dana sam na nuli i odlično sam, fantastično. Osećam se kao ponovo rođena, novi čovek. Osećam sebe ponovo, mirišem sebe ponovo, jednostavno je super.

Šta je po tvom mišljenju drugačije nego pre na ovom lečenju? U poređenju sa drugim? Da, u Austriji ili Nemačkoj na primer kažu: Ok, ti nisi bolestan, ti si zavisnik, moraš da imaš bolove, moraš da osetiš.

A ovde tokom dugih procedura spavaš, ništa ne osećaš, i nisam mogla da verujem pre nego što sam lično doživela, ali zaista je. Vorobjev je super!

Drago mi je. Kako se sada osećaš nakon lečenja?

Sada se još osećam odlično. Kao što sam rekla… to je… Danas sam već telefonirala sa mamom i rekla sam joj – ovo je fantastično.

Razlika u odnosu na pre je upravo – vidiš se ovde, i ja sada ponovo imam petnaest i mogu da rastem. Sa tridesti četiri. Ali nikad nije kasno.

U pravo vreme. – U pravo vreme, zamalo sam se izvukla.

Koji su ti planovi za budućnost?

Kada dođem kući prvo ću biti kod mame i očistiti svoj stan. Tamo kao da je pala bomba.

Da operem veš, da sredim i svu garderobu gde su rupe od cigareta i da… znaju ljudi ovde sve to.

I hoću da počnem da treniram, hoću ponovo da slikam, imam kod kuće štafelaj, mnogo praznog platna, koje čeka da se oslika.

I imam sve i čeka na mene, a ja sam sedamnaest godina sedela na kauču, da. Druga šansa.

Mnogo ti hvala na razgovoru i želimo ti sve najbolje. – Hvala vama!- Nema na čemu!