Alkohol

Alkoholizam (zavisnost od alkohola) je hronična, progresivna, fizička, mentalna i društvena bolest.

Časopis američkog medicinskog udruženja definiše alkoholizam kao hroničnu bolest koju karakteriše gubitak kontrole nad korišćenjem alkohola, razvijanje zavisnosti od alkohola uprkos posledicama i distorzija procesa razmišljanja.

Alkoholizam je bolest koja se razvija i napreduje polako, a pacijenti i njihovi bližnji toga često nisu ni svesni, sve dok ne postane prekasno za jednostavno izlečenje.

HRONIČNI ALKOHOLIZAM

Hronična zavisnost od alkohola je teško zdravstveno stanje, koje se ne može tek tako izlečiti jednom i zauvek. Čak i ako osoba uspe da se okrene zdravom životu, i prestane sa konzumacijom alkohola na nekoliko godina, ona i dalje može patiti od posledica hronične zavisnosti. Ukoliko se dogodi da jednog dana popije svega nekoliko čašica alkohola, ogromne su šanse da će se ubrzo vratiti svojim starim navikama.

Pošto je ova bolest progresivnog karaktera, mentalno i fizičko stanje pacijenta koji pati od akoholizma će se vremenom samo dodatno pogoršavati. Nakon određenog vremena, šteta učinjena organizmu će postati trajna.

Fizičke promene se manifestuju preko poremećaja metabolizma i pojavljivanja brojnih bolesti koje se povezuju sa alkoholizmom. Najčešće bolesti tog tipa uključuju toksični hepatitis, kao i oštećenja nervnog i kardiovaskularnog sistema.

Mentalna oboljenja dovode do poremećaja ličnosti, gubitka interesovanja, nemogućnosti ostvarivanja postavljenih ciljeva. Alkohol postaje glavni životni cilj. Usled toga, alkoholičari postaju spremni da žrtvuju sopstveno zdravlje, karijeru i porodični mir kako bi se ponovo dokopali ove supstance. Uništavanje voljnih mehanizama dovodi do psihološke nestabilnosti, sklonosti ka laganju i manipulaciji. Ma koliko puta obećali da će prestati, zavisnici će se uvek vraćati alkoholu.

Alkoholizam

Socijalni život zavisnika od alkohola je takođe jako ugrožen. Alkoholizam nije patnja samo jednog čoveka, ova bolest ima razoran uticaj na sve članove porodice. Unosi tenziju, nepoverenje, razočaranje, bes i konflikte između članova domaćinstva, stvarajući takozvanu kozavisnost.

Bolesti često prate alkoholizam. Moderni metodi istraživanja (neurohemijski, pozitron emisiona tomografija) su dokazano otkrili dosta razlika između mozga zavisnika i zdrave osobe. Alkohol, droga i psihoaktivne supstance ometaju sistem endorfina u mozgu. Usled toga, osoba oseća konstantnu biološku potrebu za opijenošću.

ŠTA ALKOHOL RADI MOM TELU?

MOJ MOZAK

Natopljene alkoholom, ćelije mog mozga umiru brže nego što se rađaju. Prvo imam poteškoća u razmišljanju: ne mogu ni na šta da se fokusiram.

Električni impulsi u mom mozgu su potpuno poremećeni. Počinjem da se onesvešćujem, dobijam napade slične epileptičnim. Posle napada se ne sećam ničega, ali moji ukućani tu sliku ne mogu da zaborave.

Još imam vremena da zaustavim proces i da se lečim. Ali to ne činim. Moj mozak polako umire.

MOJE SRCE

Iako toga nisam svestan, zbog alkohola je moj srčani mišić postao krut, slab i više ne pumpa krv koliko je mom telu potrebno. Svi zglobovi su mi nekako naduveni, nemam apetit i zaboravljam da nisam jeo.

Kratkog sam daha i ponekada imam vrtoglavice, naročito ako naglo ustanem.

Kada legnem u krevet baš teško dišem i osetim kako mi srce „preskoči“. Puls mi je ubrzan čak i pri sporom hodu. Iskašljavam šlajm pa mislim da sam se razboleo ali onda vidim da je to neka rozikasta pena. Odjednom, osetim jak bol u grudima, ne mogu da udahnem i gubim svest.

Alkoholizam

MOJA JETRA

Moja jetra ima svakodnevne probleme u čišcenju krvi, a ja je dodatno opterećujem alkoholom. Postaje masnija i raste – stomak mi je „naduven“.

Gojim se – metabolizam mi je poremećen jer je moja jetra zauzeta cišćenjem krvi od alkohola. Počinju mučnine, ponekada i groznice i čudni blagi bolovi u stomaku kojima ne pridajem previše značaja.

Nastupa ciroza – moja jetra više ne uspeva ni sebe da očisti. Prestaje da se regeneriše i gasi se deo po deo.

MOJ PANKREAS

Zbog sve veće količine alkohola, moj pankreas je upaljen i naduven. Sve teže varim hranu, gubim težinu. Osećam bolove iza rebara i u leđima koje ne povezujem sa alkoholom. Ponekada mi je muka i povraćam bez razloga.

Napadnut sve većom količinom alkohola, moj pankreas ne uspeva da održi normalan nivo šećera u krvi – postajem dijabetičar.

Vidim sve slabije. Ne mogu da čitam, ne mogu da gledam televiziju. Trnu mi ruke. Potpuno gubim osećaj u stopalu. Hodam teško i trapavo, prave se rane koje ne zarastaju, ali me ne bole pa ih ne primećujem. Iz nelečenih rana na stopalu, infekcija se širi ka ostatku tela.