Lečenje zavinosti od kokaina

Kokain je moćan stimulant koji može izazvati jaku zavisnost usled kratkotrajnog, ali intenzivnog efekta koji izaziva i koji obično traje između 5 i 30 minuta. Supstanca se najčešće nalazi u formi finog praha i unosi preko ušmrkavanja kroz nos. Usled činjenice da stanje euforije traje kratko, ukoliko se kokain počne zloupotrebljavati često, javiće se i porast tolerancije prema ovom narkotiku. Kao posledica uvećane tolerancije, moraćete da unosite veće količine kokaina u kraćim vremenskim razmacima kako bi postigli željene efekte, samim tim formirajući zavisnost.

KOKAIN

Od specijalno obrađenog lišća koke dobija se hidrohlorid kokaina. U tom obliku se kokain prodaje na ulici. Kokain se ne samo šmrče, već i unosi intravenski, ali upravo udisanje kokaina ostaje najpopularniji način primene. Baš kao u slučaju sa heroinom, kokain zagađuju različitim primesama. Pre svega u kokain dodaju razne vrste šećera (laktozu, manitol).

Kokainska zavisnost

Prvi psihološki faktor formiranja psihičke zavisnosti od kokaina i drugih party kokain ekstazi spidpsihostimulatora je potreba da se ponovi efekat prve doze.

Drugi faktor koji čoveka tera da ponovi prijem narkotika je veoma kratko vreme trajanja perioda opijenosti. Povišeno raspoloženje smenjuje se iznenadnom depresijom i neraspoloženjem. Umesto osećanja priliva energije javlja se apatija i osećaj težine u telu. Takvo stanje traje dosta duže(do 12 časova)od perioda opijenosti. Zadržava se samo nesanica.

Proizvodi raspada kokaina (pervitina i amfetamina) zadržavaju se u krvi i nalaze se u mokraći oko 2-3 dana od momenta prijema narkotika. Svi efekti kokaina, na koji god način da se uzima, traju samo 20-60 minuta. Upravo sporije izbacivanje kokaina iz organizma postaje uzrok ne samo razvoja zavisnosti već i ogromnog broja smrti povezanih sa predoziranjem od narkotika.

Treći faktor koji utiče na formiranje zavisnosti je grupna upotreba narkotika.

Posle nekog vremena psihološkim faktorima dodaje se i četvrti – fizički (razvoj apstinencijalnog sindroma od kokaina).

lecenje zavisnosti od kokaina

Apstinencijalni sindrom od kokaina

Apstinencijalni sindrom je dugi period bolnog stanja zbog potpunog prestanka uzimanja psihoaktivnih supstanci. Kako centralni tako i periferni nervni sistem organizma navikavaju se da funkcionišu u uslovima pojačanog pritiska. Pri naglom prestanku upotrebe narkotika „pritisak“ izazvan prekomernom količinom noradrenalina, serotonina, dopamina, iznenada pada.

Takav pad „pritiska“ izaziva specifičan lom u čijem formiranju učestvuje i centralni i periferni nervni sistem. Apstinencijalni sindrom ima i psihičke i fizičke komponente -komponente depresije svakako dominiraju u odnosu na fizičke.

Prva faza – stanje posle kokainske „seanse“. Prva tri dana prolaze u stanju uzbuđenja – narkoman ne spava, skoro da ne jede. Vuče se po stanu, osetljiv je na svaki zvuk, na svaku reč upućenu njemu. Loše podnosi jaku svetlost. Temperatura tela i arterijski pritisak se tih dana povećavaju.

Sledeća tri dana razdražljivost i nesanica smenjuju se sa depresijom. Želja za kokainom malo slabi. Čovek se oseća opustošeno. Snaga ga napušta. Nesanica prolazi tek posle 4-5 dana i smenjuje je neprekidna pospanost i apatija. Oko 2 dana i noći čovek praktično sve vreme spava.

Otprilike šestog dana „lomovi“ se završavaju, san postaje normalan, stanje se popravlja, a želja da se uzme kokain nije više tako jaka i postaje daleka. Zadržava se osećaj slabosti i razbijenosti.

Druga faza – posle „lomova“ razvija se „kokainska dosada“. Ona traje 7 dana do 2-3 meseca, u zavisnosti od staža i načina uzimanja narkotika. Obično u tom periodu čovek prestaje da oseća zadovoljstvo od bilo čega. Period bolne ravnodušnosti kroz 2-5 dana se još više pogoršava napadima depresije koji se javljaju na nekoliko sati, kao i razdražljivost i anksioznost. Tokom ovih napada sa novom snagom se vraćaju sećanja o kokainu. Vrlo često slični napadi dovode do sloma i do ponovnog uzimanja narkotika.

Treća faza – faza slabljenja patološke želje za narkotikom. Otprilike tokom trećeg meseca posle prestanka uzimanja kokaina, reakcije čoveka na svet koji ga okružuje se normalizuju, ponašanje se usklađuje, san i apetit se vraćaju u normalu.

Međutim tokom godine posle prestanka uzimanja narkotika periodično se javljaju napadi želje za kokainom, koji su praćeni anksioznošću i razdražljivošću. Tek krajem godine intenzivitet takvih napada postepeno slabi.

Kokainamfetaminekstazi, MDMA imaju stimulišući, uzbuđujući uticaj na psihu čoveka zato i lečenje zavisnosti od stimulansa predstavlja jedan dugotrajan proces. Oni daju priliv energije, osećaj snage, sposobnost da se ispuni bilo koji zadatak, sigurnost u sopstvene snage, težnju za delovanjem, kontaktima i komunikacijom s okolinom. Odatle i potiče naziv narkotika – brzina, gorivo. Čovek kao da neko vreme funkcioniše na maksimalnom nivou svojih fizičkih i mentalnih mogućnosti, ne osećajući umor, sumnje, slabosti.

Pod dejstvom stimulanata ljudi mogu da igraju nekoliko sati neprekidno, da popiju ogromne količine alkohola i da se ne napiju, raste seksualna izdržljivost. Narkotici ove grupe ne uzimaju se stalno, suviše se mnogo snage troši tokom njihovog uzimanja. Poznati su slučajevi kada su, nakon 3-5 dana „maratona“, mladi ljudi završavali na odeljenju za intenzivnu negu sa sindromima hipertermije, dehidratacije, psihičkim poremećajima i znacima fizičke iscrpljenosti.

Tokom perioda intenzivnog uzimanja narkotika pacijent je mogao da izgubi i do 15 kg težine. Druge česte posledice burno provedenog vikenda predstavlja nekontrolisano ponašanje kada gube velike svote novca u kazinu, kada se kokain meša s alkoholom. U traženju devojaka počinju vožnje automobilima u pijanom stanju koje ponekad završavaju tragično.

KARAKTERISTIČNI SIMPTOMI PLAĆANJA DANKA ZA DUGOTRAJNU UPOTREBU KOKAINA I STIMULANSA SU:

  • želja zavisnika da zaspi i mučna nesanica, kada bez uzimanja sedativne supstance ne može da spava;
  • paranoja, sumnjičavost, zavisnik misli da ga prate policija ili neprijatelji – nalazeći se u takvom stanju pacijent je ubeđen da se u njegovoj kući, automobilu nalaze kamere, mikrofoni;
  • nervoza, razdražljivost, strahovi – neravnoteža neuromedijatora u mozgu pretvara osobu u psihopatu koji pravi skandale zbog svake sitnice;
  • depresija, euforija, pozitivne emocije smenjuju se sa tužnim i mrzovoljnim raspoloženjem, osećajem krivice, kajanjem, postoje misli o samoubistvu;
  • fizičke posledice su problemi sa sinusima i sluzokožom nosa. Svako ko duže vremena konzumira kokain počinje da nosi sa sobom salvete, svrbi ga nos, ponekad ima spontana krvarenja iz nosa. Tremor, tikovi, tahikardija, hipertenzija, promene na koži, opadanje kose, problemi sa zubima i noktima
simptomi konzumiranja kokaina

Kako se zavisnost od stimulansa razvija, tako raste i kompulzivna želja za narkotikom. U periodu uzdržavanja često mu se javljaju misli o kokainu, u gornjem delu stomaka, u predelu sunčanog pleksusa javljaju se karakteristični osećaji treperenja, „leptirića“. Svaki provocirajući faktor – susret sa starim društvom, posećivanje klubova, konzumiranje alkohola lako dovode do recidiva. Situacija se tokom vremena pogoršava dovodeći do moralne i fizičke degradacije, kraha karijere, raspada porodice.

LEČENJE ZAVISNOSTI OD KOKAINA NA KLINICI DR VOROBJEV

Pomoću vitamina, metaboličkih preparata, antioksidanasa, hepato i cerebroprotektora koriguju se poremećaji do kojih je došlo usled razornog dejstva kokaina i to predstavlja početak prve faze u lečenju zavisnosti od stimulansa. Pomoću psihostabilizatora, preparata za srce i krvne sudove, nootropa, preparata za korekciju ponašanja gase se patološka žarišta u mozgu. Potrebno je da se pacijent naspava, oporavi, nakon toga da mu se otkloni disforija, negativan odnos prema okolini, razdražljivost i nervoza.

DRUGA FAZA LEČENJE ŽELJE ZA KOKAINOM I STIMULANSIMA

Na nivou svesti i podsvesti stvara se negativni odnos prema stimulansima. Seanse tzv. medikamentoznog sna sa sugestivnim uticajem, audio-vizuelna stimulacija i informaciona terapija ruše stereotipe „narkomanskog ponašanja“ u psihi pacijenta. Smanjuje se želja za narkoticima, sklonost konfliktima, eksplozivnost, promene raspoloženja. Pojavljuje se kritičnost prema svom ponašanju, priznavanje sopstvenih grešaka i težnja da se one isprave, poboljšava se komunikacija sa rodbinom i psihologom. Simbol – drama i transpersonalna terapija omogućavaju pacijentu da jasnije oseti „šta je loše, a šta dobro“. Tokom ovih seansi pacijent uspeva da oseti emocionalnu dubinu proživljavanja svojih bližnjih – njihovu uznemirenost, bol, razočaranje, uvredu pacijent počinje da doživljava drugačije. Kognitivna terapija i terapija ponašanja pripremaju pacijenta za trezvenost, život bez narkotika.

faze lečenja želje za kokainom

TREĆE FAZA ZAŠTITE OD POVRATKA KOKAINU I STIMULANSIMA

Vakcina protiv kokaina očekuje se 2015. godine. Nekoliko velikih farmaceutskih kompanija rade na njenoj proizvodnji već dvadesetak godina. Njen smisao je isti kao i farmakološka blokada protiv opijata – otklanjanje, neutralizovanje efekta kokaina, blokada euforije. U ovoj fazi u Rusiji postoji mogućnost obrazovanja imunološki opasne fizičke reakcije na kokain koja liči na alergijsku reakciju. Sve ove metode same po sebi ne utiču na psihičku zavisnost, međutim mogu efikasno da održe remisiju kod pacijenta.

ČETVRTA FAZA RESOCIJALIZACIJE I REINTEGRACIJE

Prestanak uzimanja kokaina podrazumeva i obavezno uzdržavanje od alkohola, marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci. U slučaju da postoje simptomi polizavisnosti, u program se uključuju procedure protiv drugih supstanci. Organizuje se slobodno vreme pacijenta, obrazuju se ciljevi i načini njihovog dostizanja.

Porodična psihoterapija pomaže da se vrati poverenje bližnjih, da se koriguje suzavisnost članova porodice. Psihološka podrška i kontrole su predviđene tokom godinu dana nakon ispisa iz bolnice.