Suzavisnost

Suzavisnik je osoba čije ponašanje u potpunosti zavisi od druge osobe. Smisao života suzavisnika sastoji se u bezuspešnom pokušaju da kontroliše postupke druge osobe. Kao po pravilu suzavisnici su bliski rođaci ljudi koji imaju problem sa alkoholom, narkoticima i zavisnošću od kocke.

Suzavisnici imaju nizak stepen samoprocene. Oni stalno osećaju potrebu da sažaljevaju, spasavaju i leče druge ljude. Sigurni su da oni najbolje u porodici znaju kako bi trebalo da se razvijaju događaji i kako treba da se ponašaju ostali članovi. Suzavisnici pokušavaju da ne dozvole drugim ljudima da budu svoji i da se stvari dešavaju same od sebe. Situaciju samo pogoršava pokušaj da se uzmu pod ličnu kontrolu stvari koje se praktično ne mogu kontrolisati.

Suzavisnici su obično krajnje nesrećni i ranjivi ljudi koji loše reaguju na kritiku. Da bi povećali stepen samoprocene, oni koriste pseudo-autoritarni stil komuniciranja, često pribegavajući pretnjama, svađi i uvredama.

Prirodno je da pokušaji da se ograniči sloboda i kontroliše ponašanje drugih ljudi bivaju bezuspešni. Na kraju se ispostavlja da su suzavisnici rođaka koji imaju problem sa narkomanijom, alkoholizmom, zavisnošću od igara na sreću duboko nesrećni ljudi i ljudi koji ne veruju u sebe. Oni imaju probleme sa teškim depresijama. Svojim ponašanjem oni ne samo da ne rešavaju lične probleme, nego i doprinose progresiji zavisnosti rođaka.

• Iskrivljeno poimanje sveta: samoobmana i poricanje nevolje. Na primer, potpuno poricanje da osoba koja je vama bliska ima problem sa narkomanijom ili alkoholizmom. Vi smatrate da vaše dete ne može da uzima narkotike i ubeđujete sve u to, jer vi živite u potpuno srećnoj porodici. Ili ste ubedili sebe da imate tople porodične odnose. Mislite da ste uvek u toku svega šta se događa sa vašim detetom, mada je to samoobmana.
• Vaše ponašanje je nelogično. Kao da vas je potčinila nepoznata sila. Na primer, sumnjate da Vaše dete uzima narkotike. Vi shvatate da ono za to koristi novac koji mu dajete npr. za užinu, međutim i dalje nastavljate da mu dajete džeparac.
• Usporenost osećanja i negiranje problema. Kategorički odbijate da sebi priznate da Vaše dete uzima narkotike, bez obzira na sve simptome narkomanije. Negirajući prisustvo zavisnosti od narkotika kod deteta, Vi ne preduzimate aktivne mere za lečenje svog deteta.

• Niska samoprocena koja se graniči s mržnjom prema sebi. Shvativši da Vaše dete uzima narkotike, krivite zbog toga druge; stalno okrivljujete svoje bližnje za to što se dogodilo s Vašim detetom; ne verujete da je moguće izlečiti Vaše dete i stalno krivite sebe za to. Prestali ste da obraćate pažnju na sebe. Ne interesuje Vas šta ćete obući; ne zanimaju Vas Vaše kolege i njihovi problemi. Počeli ste da izbegavate bliskost s voljenom osobom.
• Narušeno zdravlje. Pojavljuju se nove i pogoršavaju stare Vaše bolesti, stalno osećate da niste zdravi, brzo se zamarate i potreban Vam je odmor.
• Ako Vaš rođak ima problem s psihičkom zavisnošću ili zavisnošću od narkotika, morate jasno da shvatite u čemu i zbog čega ste suzavisnik.

Potrebno je odgovoriti na pitanja sa „da“ ili „ne“.

1. Da li se trudite sami da rešavate svoje probleme?

2. Da li se, po Vašem mišljenju, žrtvujete u nadi da će Vaše dete ozdraviti?

3. Da li se mirite s neprilikama, koje Vam pričinjava Vaše dete?

4. Da li smatrate da su drugi ljudi krivi što je Vaše dete narkoman?

5. Da li osćeate krivicu zbog toga što je Vaše dete postalo narkoman?

6. Da li se trudite da budete dobri prema svima?

7. Da li negirate da je narkoman bolestan čovek?

8. Da li dajete džeparac svom detetu znajući da je on narkoman?

9. Da li ste zabrinuti zbog uticaja narkotika na društvo u celini?

10. Da li ste Vi sami poželeli da probate narkotik da biste lično razumeli narkomana?

11. Da li osećate apatiju i mirite li se sa svojom sudbinom?

12. Da li su Vam padale na pamet misli o samoubistvu?

13. Da li često mislite o smrti, smatrajući da je to prihvatljiva varijanta rešenja Vaših problema?

14. Da li imate štetne navike?

15. Da li Vas je sramota zbog toga što Vaše dete ima problem sa narkomanijom?

16. Da li se plašite za svoje dete?

17. Da li smatrate da ste Vi žrtva života?

18. Da li mislite da Vas niko ne razume?

19. Da li ste uvek sigurni u svoju snagu?

20. Da li Vaš dobar odnos prema samome sebi zavisi od toga da li narkoman ima dobar odnos sa Vama?

21. Da li Vam je za Vaše postupke potrebno odobrenje od narkomana?

22. Da li su svi Vaši napori usmereni na štićenje narkomana, rešavanje njegovih problema, olakšavanje njegove patnje?

23. Da li ste zanemarili sve svoje razonode, trošeći vreme na razonode i interesovanja narkomana?

24. Da li ste stalno zabrinuti zbog onoga što narkoman oseća?

25. Da li ste počeli ređe da se družite sa ljudima da biste se više družili sa narkomanom?

Izbrojte koliko imate odgovora sa „da“. Sasvim je normalno da prisustvo narkomana ili alkoholičara u porodici ostavlja pečat na sve članove. Većina rođaka koji su narkomanski suzavisnici odgovore sa „da“ na više od 5 pitanja. Ako je broj odgovora sa „da“ veći od 10, to je dokaz da Vi počinjete da živite tuđ život – život zavisnika od narkotika.