Detoksikacija

Kompleks mera usmerenih na čišćenje organizma od supstanci i savladavanje apstinencijalnog sindroma (kriza, withdrawl syndrome).

Vrsta detoksikacije organizma odabira se individualno na osnovu analiza nekoliko važnih faktora:

• Supstanca (kriza od heroina traje 5-7 dana, od metadona i substitola ona je mnogo intenzivnija i može da traje 21-30 dana). Kombinacija nekoliko supstanci uvek otežava i produžava apstinencijalni sindrom.
• Doze, nivo tolerancije, učestalost upotrebe narkotika u toku dana. Dužina neprekidne upotrebe. U slučaju da se osoba u toku godinu dana makar nekoliko puta na kratak rok (od dve nedelje do mesec dana) uzdržava od narkotika, metabolizam može da se odmori i sposoban je za regeneraciju, apstinencijalni sindrom ide lakše i manji su rizici od komplikacija. U slučaju da tokom nekoliko meseci ili godina osoba nije bila u stanju da prekine sa uzimanjem narkotika makar na rok od 10-14 dana, apstinencijalni sindrom je teži, stres koji je povezan sa lišavanjem narkotika izaziva duboke poremećaje u radu organa i sistema, zbog padanja imuniteta pojačava se podložnost infekcijama.
• Način upotrebe (intravenska ili inhalaciona „pušenje na foliju“ upotreba narkotika često izaziva teške infektivne, vaskularne ili respiratorne probleme). To se posebno odnosi na slučajeve ubrizgavanja narkotika u prepone, vene bedara ili vrata.
• Stanje zdravlja i prisustvo propratnih bolesti. Što je gore zdravstveno stanje, to je potrebnija postepenija detoksikacija organizma. Brze i ultrabrze metode podvrgavaju organizam stresu, što povećava rizik od dekompenzacije sistema životnih aktivnosti koji je narušen upotrebom narkotika.
• Saradnja (eng. patient compliance), motivacija, voljni mehanizmi. Agresivnost, niski bolni prag, psihopatske reakcije, kompulzivna, neodoljiva želja za narkotikom ponekad čine neefikasnim pokušaje da se sprovede litična zamena narkotika.

Opioidi su prirodni alkaloidi biljnog porekla ili sintetičke supstance koje imaju sposobnost da izazivaju jaku euforiju, koja dovodi do psihičke zavisnosti, zatim da suzbijaju bol, otežavaju disanje i kašalj, snižavaju motoriku želudačno-crevnog trakta. Legalno se koriste u medicini kao sastavni deo totalne anestezije (morfin, fentanil i njima slično), kao sredstva za brzo otklanjanje bola (kodein, oksikontin, vikodin, kombinovani analgetici kao npr. “kafetin“). Takodje, kao sredstva supstitucione (zamenske) terapije – metadon, substitol, subokson, suboteks. Prisutni su na crnom tržištu i nelegalno se koriste – heroin, opijum, acetilovani opijum, dezomorfin i ostali ručno ili industrijski proizvedeni derivati.

Najefikasniji i najbezopasniji način je bolničko lečenje. U tom slučaju pacijentu je onemogućen pristup narkoticima, terapija je pod dvadesetčetvoročasovnom kontrolom lekara i uz monitoring savremene aparature, u svakom trenutku pacijent može da dobije odgovarajuću pomoć, što čini proces maksimalno bezbolnim i ugodnim. U uslovima stacionara u većoj meri je moguće otkloniti posledice upotrebe narkotika – poboljšati apetit, spavanje, imunitet, smanjiti nervozu, depresiju, želju za narkoticima (crawing), potrebu za medikamentima. To se postiže zahvaljujući primeni opreme za fizioterapiju, uz pomoć psihoterapije, kineziterapije, akupunkture.

FARMAKOTERAPIJA

Farmakoterapija traje oko 5-7 dana. U toku detoksikacije organizma glavna je kombinacija medikamenata koja otklanja osnovne simptome apstinencijalne krize. Bol u krstima, zglobovima, nogama otklanja se pomoću nenarkotičkih analgetika, preparata koji slabe aferentnu bolnu impulsaciju koji smanjuju reakciju na bol u centralnom nervnom sistemu. Ovi preparati ulaze u mnoge standarde pain management-a i obezbeđuju dobru zaštitu od bola.

Drugi neprijatni sindrom je vegetativna nestabilnost:

• osećaj toplo-hladno,
• kijanje,
• zevanje,
• naježena koža,
• groznica,
• osetljivost kože na vodu

Ovi simptomi se dobro otklanjaju alfa 2 adrenomimeticima, tiapridom, baklofenom.

U psihopatološke simptome spadaju:

• razdražljivost,
• disforija,
• sniženo raspoloženje,
• nemogućnost da se zauzme udobna poza u krevetu,
• nervoza,
• nesanica,
• opsesivne misli o narkoticima

Za otklanjanje ovih simptoma koriste se korektori ponašanja, psihostabilizatori, hipnotici, antidepresivi. Za terapiju se koriste preparati koji ne izazivaju navikavanje na njih i sami ne mogu da izazovu novu zavisnost. Gastrointestinalni poremećaji – mučnina, povraćanje, dijareja otklanjaju se antiemeticima, sredstvima za normalizaciju motorike probavnog sistema.

Zbog često poremećene ishrane, nedovoljnog ili prekomernog apetita u terapiju se uvode fermenti koji olakšavaju sposobnost asimilacije hrane, aminokiseline, vitamini. Takođe je predviđena terapija za otklanjanje posledica upotrebe narkotika – inhalacije za čišćenje pluća, hepatoprotektori za regeneraciju jetre, neurometabolici, nootropi za poboljšanje procesa razmene u mozgu.

Zamena agonista agonistom-antagonistom traje 5-10 dana. Smisao ove terapije je kontrolisana naizmenična namena preparata umesto „teškog, jakog, opasnog“ heroina, metadona ili substitola, a taj preparat sprečava razvoj apstinencijalne krize, a praktično ne izaziva euforiju, opijenost, želju. Najrasprostranjenija je terapija bubrenorfinom (suboteks, subokson). Ovaj preparat ima u sebi svojstva i narkotika i blokatora (agonist-antagonist) i zahvaljujući tome prilično dobro otklanja krizu, a ne provocira jačanje želje za narkoticima. Često se slaže s drugim sredstvima farmakoterapije.

N.E.T. terapija traje 5-7 dana. Suština metode zasnovana je na fenomenu da se pomoću aparata može uticati na neurone u našem mozgu koji su odgovorni za lučenje endorfina i stanje endogenog opioidnog sistema. Radi se o tome da je naša prirodna zaštita od šoka, bola, stresa zasnovana na prirodnim opioidima koje proizvode neuroni. Primena veštačkih supstanci (narkotika) u dozama koje su praktično hiljadu puta veće od naših prirodnih praktično prekida lučenje naših prirodnih.