Zavisnost od stimulansa

STIMULANSI, KOKAIN I LJUDSKA PSIHA – KAKO STIMULANSI DELUJU NA LJUDSKU PSIHU?

Zavisnost od stimulansa i stanja opijenosti nakon uzimanja različitih psihostimulansa veoma malo se razlikuju jedna od drugih.

Kokain je bio prvi narkotik iz ove grupe s kojim se susrela evropska civilizacija – zbog toga je veći deo efekata koji nastaju pri jednom uzimanju psihostimulansa objašnjavan upravo na primeru kokaina.

1. EUFORIJA KOD UPOTREBE KOKAINA I STIMULANSA

Euforija je naglo i neočekivano podizanje raspoloženja – osećaj radosti postojanja, novine i praznične atmosfere koja vlada svetom. Čovek postaje otvoreniji i pričljiviji. On lako saopštava bližnjima sve detalje iz svog života.

2. OSEĆAJ PRILIVA ENERGIJE KOD KONZUMIRANJA KOKAINA I STIMULANSA

Kada se telo se čini lakim, a sposobnost za rad i akciju izgleda kao da je neograničena. Osoba se puni bodrošću, beskrajnim fizičkim mogućnostima, nestaje želja za spavanjem. Međutim to je iluzija. Eksperimenti su pokazali da se pod dejstvom kokaina koordinacija pokreta i njihova preciznost naglo smanjuju. Većina postupaka koji su izvršeni pod dejstvom kokaina kasnije bude pogrešna i donosi mnogo neprijatnosti.

3. POVEĆANJE UMNE AKTIVNOSTI POD DEJSTVOM KOKAINA I STIMULANSA

Čoveku se čini da su njegove intelektualne sposobnosti neograničene. On smatra da prima svaku informaciju mnogo lakše nego obično, da ima fenomenalno pamćenje. Istina je da se, kada period opijenosti prođe, brzo ispostavi da nestaju sva znanja koja je čovek usvojio. Da bi obnovio ova znanja, potrebno je da uzme narkotik još jednom.

Ovakva osobenost pamćenja predstavlja jednu od klopki za svakog narkomana. Umesto jednog čoveka i jedne pameti kao da se obrazuju dva čoveka i dve pameti. Jedna od njih je pod dejstvom narkotika, a druga bez njih. Obnavljanje životnog iskustva i informacija koje su dobijene pod dejstvom narkotika praktično je nemoguće (to je jedan od razloga zbog koga lekari ne vole da pričaju s narkomanima koji su pod dejstvom narkotika, jer je to besmisleno).

Osim toga, statistički podaci pokazuju da vremenom svi psihostimulansi, zbog trošenja rezervi neurona, postepeno pogoršavaju sposobnost pamćenja kod svake osobe.

Bez obzira na subjektivni osećaj bistrine u glavi, osoba pod dejstvom kokaina i svih drugih psihostimulansa uopšte nije sposobna da rešava složene logičke ili analitičke zadatke.

Povecavanje umne aktivnosti pod dejstvom kokaina

4. SUVIŠNA SAMOUVERENOST USLED ZAVISNOSTI OD KOKAINA I STIMULANSA

Kad je pod dejstvom kokaina čovek je apsolutno siguran u sebe. To znači da dok narkotici deluju on prestaje da ima sumnje u ispravnost svojih postupaka. Čini mu se da je sve što radi, govori ili piše ispravno i jedino tačno.

U takvom stanju, kad započne nešto da radi on, po pravilu, ne završava posao do kraja, jer smatra da je uložio dovoljno napora.

Jedna pacijentkinja je nakon žurke na kojoj je s prijateljima uzimala kokain stavila u mašinu za sudove masne tanjire, ovlaš ih opravši hladnom vodom. Mislila je da ih je idealno oprala. Tek sledećeg dana je s čuđenjem primetila da su sudovi u mašini prljavi.

Takvo stanje je veoma blisko bunilu – bunilu sopstvene veličine u kom čovek apsolutno nije kritičan prema svojim postupcima i izjavama. Tokom napada bunila on će takođe biti ubeđen u to da su njegovi postupci i mišljenje apsolutno ispravni.

Kokainska opijenost često se završava napadom bunila, manijom veličine ili gonjenja.

5. POJAČANJE ČULNIH OPAŽAJA USLED KONZUMIRANJA KOKAINA I STIMULANSA

Zbog direktnog stimulirajućeg dejstva narkotika pojačava se osetljivost svih čula u ljudskom telu. Čini se da se vid izoštrava, čovek počinje da uočava sitne detalje na predmetima oko sebe, koje ranije nije primećivao i oni su mu veoma interesantni. Pojačava se bogatstvo boja i od sivog i uobičajenog svet postaje jarkih boja i svečan.

Uporedo s tim, budući da osetljivost vida dostiže svoj maksimum, čovek kao da se udaljuje od emotivnog učešća u onome što vidi. Od učesnika događaja on se pretvara u posmatrača, koji kao da posmatra svet na stereoskopskom ekranu bioskopa. Sluh se izoštrava. Nagli i neharmonični zvuci razdražuju, “biju po ušima”, ali zato harmonični zvuci, kao npr. muzika ili zvuk zvona dobijaju dublje nijanse, počinju da zvuče kao da su unutar glave (“kao da se glava nalazi u bojleru”, kako je rekao jedan od pacijenata).

Pojačava se osetljivost kože. Ponekad takvo pojačanje osetljivosti dovodi do osećaja kožnih halucinacija – žmaraca i “mrava” pod kožom. Dodiri bliskih ljudi najčešće su neprijatni, čine se suviše naglim.

Zbog toga što su im dodiri po koži više neprijatni nego prijatni, većina konzumenata kokaina pod njegovim dejstvom ne upražnjava seks. Mada kod nekih ljudi nema tako nagle osetljivosti kože i tada erotski osećaji tokom delovanja kokaina postaju posebno prijatni. Maksimalno zaoštravanje čula može dovesti do halucinacija. Opažanje može da se pooštri do takvog nivoa da se pojavljuje “opažanje bez opažanja”. Čula će početi da osećaju ono čega u stvarnosti nema.

Prvo se pojavljuju iluzije – obmane čula. Čovek doživljava nepoznatu osobu kao poznanika, četkicu za zube kao nož itd. A zatim se pojavljuju prave halucinacije kada noževi i ubice počnu da mu se pričinjavaju tamo gde ih uopšte nema. Tako nastaje kokainska psihoza.

Pojacanje culnih opazanja

6. SMANJENJE POTREBE ZA SPAVANJEM POD DEJSTVOM KOKAINA I STIMULANSA

Emocionalni polet i osećaj budnosti dovode osobu u stanje jake nesanice. Spavanje postaje na neko vreme nepotrebno.

7. POJAČANA UZNEMIRENOST KAO POSLEDICA ZAVISNOSTI OD KOKAINA I STIMULANSA

Bez obzira na gore navedena stanja tokom opijenosti kokainom, osoba je u takvom stanju jako razdražljiva. Blaženo, malo podignuto raspoloženje praktično može momentalno da se zameni razdražljivošću i agresijom ukoliko se nešto u postupcima bližnjih nije dopalo konzumentu kokaina.

Narkomani govore da je bolje ne dirati konzumenta kokaina dok je on pod dejstvom istog. Narkoman može potpuno neočekivano agresivno da reaguje na najuobičajenije obraćanje njemu, kao i na najobičnija pitanja koja mu se postave. On kao da sve vreme balansira na granici između radosti i podozrivosti.

8. POTREBA DA PONOVI PRVO ISKUSTVO OPIJENOSTI

Važno je shvatiti da maksimum zadovoljstva osoba može da doživi samo pri prvom uzimanju kokaina. Jedan od glavnih mehanizama pojave psihičke zavisnosti od kokaina zasniva se na tome da osoba teži da dostigne prvobitno stanje opijenosti, početnu euforiju, ali je njegov mozak sposoban za to samo jedanput.

Saznajte više informacija o našim tretmanima lečenja zavisnosti od kokaina i stimulansa.