Ispitivač: OK, zdravo.
Pacijent: Zdravo, zdravo.
Ispitivač: Koliko si star?
Pacijent: 44 godina.
Ispitivač: Zašto si sad ovde?
Pacijent: Zato što sam uzimao benzodiazepina.
Pacijent: Pre 2 godine sam počeo sa niskom dozom. 2 miligrama lonadecepana. To sam dugo vremena tako držao. A onda sam da… da tako kažem… izgubio kontrolu nad tim i konzumirao više.
Ispitivač: Koju dozu si sebi mogao da dozvoliš, i kad ti je bilo dosta?
Pacijent: U toku dana sam mogao da se veoma dobro kontrolišem. Tu sam s vremena na vreme uzimao po pola tablete, a po nekad i jednu celu tabletu, ali to se retko dešavalo… da.
Ispitivač: I kako onda zvuči?
Pacijent: Da… zbog određenih faktora stresa sam počeo da tražim sve više, jer je popuštalo dejstvo, a na kraju sam bio na 42 različitih benzodiacepina pomešano.
Ispitivač: 42 tablete u toku jednog dana?
Pacijent: Da… to… 42 tablete u toku jedne večeri.
Ispitivač: A kad si se onda odlučio za lečenje?
Pacijent: Jer sam primetio da sam više ne mogu da se izborim sa tim, i zato što više nisam želeo tako da nastavim.
Ispitivač: I kako je bilo tokom lečenja? Kako si se osećao? Da li si imao simptome odvikavanja, bolove ili tako nešto?
Pacijent: Ne… dakle… bolove nisam imao, simptome odvikavanje tu i tamo, veoma lake. Ali ne može da se uporedi sa drugom terapijom, na drugoj klinici.
Ispitivač: Kako se osećaš sada, kad je završeno lečenje?
Pacijent: Osećam se dobro.
Ispitivač: Šta se do sad za tebe promenilo?
Pacijent: Pa, da sam opet pri sebi.
Ispitivač: OK, a kako sad izgledaju tvoji planovi za budućnost?
Pacijent: Imam sad jedan aktuelan projekat, i to rado želim dalje da pratim, da ga realizujem.
Ispitivač: Odlično. Puno hvala, želimo ti najbolje, i hvala što si učestvovao.
Pacijent: Hvala takođe.
