Možete li nam, molim vas, reći sa kakvom vrstom zavisnosti ste se mučili i koliko dugo?
Mi smo, kao par, na heroinu i metadonu bili poslednje 22 godine. Nakon što smo izgubili našu ćerku ove godine, odlučili smo da nađemo mesto gde ćemo moći da se izlečimo od naše zavisnosti. Prvo mesto koje smo našli kada smo gledali na internetu u Engleskoj je bila klinika Dr Vorobjev.
Otišla sam do Dena i rekla „Našla sam kliniku za odvikavanje. Kada želiš da krenemo?“, misleći da će odgovoriti u oktobru, novembru, ali je on rekao sledeće nedelje. Tada smo i došli i to je najbolja odluka koju smo ikada doneli.
Iz kog razloga ste se odlučili za ovu kliniku iz Beograda?
Zapravo, najviše zato što smo videli da ćemo biti uspavani, i da će to učiniti sve lakšim. Ipak, to nisu mogli nama da obezbede, jer imamo srčanih problema, pa smo imali brzu detoksifikaciju, a zatim i terapiju ibogainom, koja je bila apsolutno fantastična.
Da, a ja sam došla zato što sam ubijala samu sebe, a imam troje dece o kojima moram da vodim računa.
I mamu i tatu.
Da, tako je, i moje roditelje.
I porodicu.
Šta vam se najviše svidelo u vezi sa tretmanom ovde?
Mislim da je tretman bio jako solidan. Bio je, u stvari, izuzetan. Nisam patio otkad sam došao ovde, koliko se sećam. Danas se osećam savršeno, nakon terapije ibogainom.
Ja se osećam malo uzdrmano, ali to je za očekivati. Ne mogu da prestanem da se smejem, jer imam osećaj kao da sam dobila oproštaj za svoje greške, kao da sam zaboravila na probleme, jer imam da se radujem svojoj deci, familiji.
Da, u ovom momentu, nemam nikakva loša sećanja u glavi, začuđujuće. Osećam se jako pozitivno. Nisam mislio da će biti lako kao što su mi govorili, ali je zaista bilo. Samo treba da pitate, i pomoć će vam biti trenutno pružena.
Kome biste preporučili ovu kliniku?
Svima. Ne samo ljudima koji se muče sa narkoticima, već takođe i onima koji se muče s alkoholom, kockanjem ili depresijom.
Videli smo mnoge klinike širom sveta.
Kada se vratimo kući, potrudićemo se da raširimo pozitivan glas o ovoj klinici koliko god možemo.
Da, zasigurno.
Možete li nam reći nešto više o vašim planovima za budućnost?
Trenutno, doneli smo odluku da ubuduće nećemo sami izlaziti iz kuće. Ako baš budemo morali, gledaćemo da povedemo decu sa nama.
Ali ostatak vremena, s obzirom da smo oboje trenutno u penziji, Den će započeti posao, a ja ću početi više da vodim računa o svojoj porodici.
Ne mogu da verujem da se ovoliko dobro osećam nakon 20 godina zavisnosti, i toliko protraćenog novca, stotine, hiljade funti.
Hvala vam puno.
Nema na čemu, hvala vama.