Osoba može biti psihički i fizički zavisna od kanabisa (Georgotas & Zeidenburg 1979, Compton et al 1990.); a takođe je opisana i apstinencija (Jones i Benowitz, 1976.). U skladu sa savremenom koncepcijom zavisnosti (Edwards et al. 1981, Američka psihijatrijska asocijacija 1994.), glavno pitanje na koje je potrebno dati odgovor je: može li korišćenje hašiša dovesti do jake navike, do bolesnog usredsređenja na narkotike i do problema s odustajanjem od njih, uprkos želji da se prestane sa uzimanjem?
Prema ovoj tački gledišta danas postoje dovoljni dokazi da postoji klinički jasan sindrom zavisnosti od indijske konoplje. Od 5% do 10% korisnika, koji redovno koriste indijsku konoplju tokom 6 meseci i duže, postaje zavisno od nje (Hall et al 1994.) Na verovatnoću pojave zavisnosti utiču doze i načini upotrebe u određenoj populaciji.
Lečenje zavisnosti od marihuane »
EFEKTI I KOMPLIKACIJE
| PSIHIČKI | SOMATSKI |
|---|---|
Relaksacija, smirenje; u drugim slučajevima moguć je osećaj uznemirenosti, smetenost |
Proširenje zenica |
Euforija i povišeno raspoloženje |
Crvenilo beonjača |
Neadekvatna sklonost smehu |
Suvoća u ustima i grlu |
Rasejanost, nesposobnost koncentrisanja |
Poremećaj složenih motornih funkcija, pri visokim dozama – poremećaj koordinacije pokreta |
Poremećaj strukture i dinamike misaonog procesa (“navala misli”) |
|
Poremećaj opažanja (iluzije, pri visokim dozama – i halucinacije) |
|
Poremećaj sposobnosti zapamćivanja |
|
Brbljivost (pri visokim dozama – poremećaj jasnoće govora) |
|
Poremećaj sposobnosti osmišljavanja i prognoziranja događaja, lakomislenost |
|
Derealizacija (osećaj neprirodne promene okoline) |
|
Depersonalizacija (osećaj neprirodne promene sopstvenog “ja”) |
DUGOTRAJNI EFEKTI I KOMPLIKACIJE
| Sistem u organizmu | Hronični poremećaji pri dugotrajnoj upotrebi marihuane |
|---|---|
Psiha |
Stalna apatija i pospanost;Pogoršanje operativnog pamćenja;Poremećaj apstraktnog mišljenja;Depresija i osećaj uznemirenosti;Razdražljivost;Emocionalna labilnost;Napadi panike;Pogoršanje karaktera;Smanjenje intelekta;Samoubistva |
Nervni sistem |
Glavobolje;Poremećaj koordinacije pokreta;Usporavanje vremena reagovanja;Poremećaj očnih refleksa;Poremećaj vizuelne percepcije prostora i boja |
Sistem za disanje |
Suv, neproduktivan kašalj;Hronični faringitis;Promena boje sluzokože usta, otok mekog nepca i resice;Stalna zapušenost nosa;Pogoršanje toka astme;Česte infekcije disajnih puteva;Hronični bronhitis;Hronični opstruktivni bronhitis;Rak pluća |
Reproduktivni sistem |
Sniženje libida i osećaja polnog zadovoljstva;Sniženje potencije;Poremećaj ili odsustvo menstrualnog ciklusa;Poremećaj u razvoju ploda u trudnoći;Neplodnost |
Socijalne posledice |
SamoizolacijaSmanjenje ambicija i gubitak planova za dostizanje visokog društvenog položaja;Prekid bavljenja sportom i drugim socijalnim aktivnostima;Gubitak drugih interesovanja |
PSIHIČKA RASTROJSTVA PRI PRESTANKU UZIMANJA KANABISA
- Najčešći simptom apstinencijalnog sindroma je nesanica. Težina nesanice može da varira od nekoliko noći zaredom potpuno bez sna do nekoliko meseci kada se nesanica javlja s vremena na vreme.
- Drugi čest simptom je depresija (ukoliko korisnik ne upadne u bolesnu euforiju), a zatim košmari i živopisni snovi. Marihuana ima tendenciju da potiskuje snove, jer kad se čovek očisti od marihuane, vraćaju mu se dvostruko jači snovi. To mogu da budu snovi obojeni jarkim bojama koji su emocionalno nabijeni ili košmari koji se ponekad prihvataju kao realnost. Probudivši se i zatim ponovo zaspavši, ponovo upadate u taj isti san. Ovi živopisni snovi tokom svake noći obično se pojavljuju približno nedelju dana nakon prestanka uzimanja narkotika i traju oko mesec dana, a zatim postepeno nestaju.
- Snovi na temu “uzimanja droge” (snovi u kojima se puši marihuana) dešavaju se veoma često i mogu da traju nekoliko godina, makar bili i manje živopisni nego tokom nekoliko prvih nedelja; smatraju se kao normalna pojava za ozdravljenje.
- Četvrti najčešći simptom je razdražljivost. Ona može da varira od postepeno narastajućeg besa zbog stalne razdražljivosti do iznenadnih izliva nezadrživog gneva: gneva na ceo svet, na bližnje, na sebe zbog toga što ga je privukao narkotik i zbog toga što ga se odrekao. Emocionalni vrhunci s osećanjima koja se kreću od utučenosti, gneva do euforije i stalno se javljaju. Ponekad se javlja osećaj uznemirenosti ili nemira, gubitak humora, smanjenje ili povećanje seksualne želje. Većina ovih emocija normalizuje se tokom tri meseca.
- Poremećaji pažnje tokom prvih nekoliko nedelja takođe su veoma rasprostranjeni i ponekad tokom kratkog vremenskog perioda čak lišavaju osobu mogućnosti učenja.