Zavisnik nije u stanju da razmislja

DNEVNI LIST DANAS

Dr Igor Boljbuh, direktor Specijalne bolnice za narkomaniju „Vorobjev“ u Beogradu.

Zavisnik nije u stanju da razmišlja.

Problem bolesti zavisnosti sve je prisutniji u savremenom svetu. Droga, alkohol, kockanje, tabletomanija – samo su neki od pojavnih oblika tog fenomena. Da je izlečenje moguće, potvđuju i stručnjaci Specijalne bolnice „Dr Vorobjev“, koja je u Beogradu otvorena pre četiri godine. O kompleksnom problemu zavisnosti, metodama lečenja i rezultatima, za Danas govori dr Igor Boljbuh, direktor beogradske bolnice „Dr Vorobjev“.

Tokom četiri godine ovde smo lečili veliki broj pacijenata, a godišnje oko 300 pacijenata prođe tretman u našoj bolnici. Najveći broj, 80 odsto naših pacijenata, zavisnici su od narkotika. Uglavnom su u pitanju mlađi ljudi koji stradaju od opijata, kod kojih je ta želja, potreba za drogom jača od svega i zbog toga se osoba menja kao ličnost tokom vrlo kratkog perioda – kaže dr Boljbuh. Broj uživalaca droga raste, naročito među mladima. Nijedna droga nije bezopasna, već ostavlja teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje. U razgovoru sa pacijentima i njihovim porodicama čuli smo različite priče: mladić je bio dobar sportista, reprezentativac, protivnik droge, ali je za godinu dana počeo da iznosi i prodaje stvari iz kuće da bi nabavio drogu. Drugi su navodili da su slali sina na školovanje u inostranstvo, a po povratku primetili kod njega promene u ponašanju, nezainteresovanost za posao, krađe, svađe se sa roditeljima – priča dr Boljbuh.

Najopasniji je, kaže, heroin, za koji nema kočnica. Lako je „ući u vode narkomanije“, a posle nema šanse da čovek sam „kaže ne“ drogi. Tabletomanija, zloupotreba benzodijazepina ili različite kombinacije lekova sa alkoholom, češće viđaju ovde, nego u Rusiji. Dr Boljbuh ističe da lečenje po metodi dr Vorobjeva otklanja psihičku krizu, odnosno neutoljivu žudnju za drogom, kao i misli i sećanja na drogu. Mnogi pacijenti čak zaborave kako deluje heroin.

Pacijent sa Kosova dr Boljbuhu je ispričao da tamo za 80 dinara, na primer, može da kupi flašu piva i takođe za 80 dinara tablu ksalola. Mnogi koji su probali kombinaciju leka i alkohola, zloupotrebljavaju je i kasnije, sa namerom da osete opijenost, prijatno stanje, oslobode se napetosti. Ljudi nekad potpuno nesvesno postaju zavisnici, zbog široke primene lekova „na svoju ruku“ (samomedikacija). Naš sagovornik podseća da u Srbiji lekari često, primera radi, propisuju bensedin kako bi se zaštitilo srce, lečila hipertenzija, anksioznost. Pritom se ne vodi računa o tome da ako čovek počne da pije trankvilizatore postiže se trenutno smirenje, ali se ne rešava suština njegovog problema.

Benzodijazepini su, kaže Boljbuh, ”veoma lukavi lekovi” i njihove posledice biće sve teže i teže. Poznati su mnogi slučajevi kada su pod dejstvom sedativa ljudi činili velike prekršaje koje ne bi činili bez njih, na primer u Americi gde 60 odsto ljudi uzima antidepresive ili sedative.Poznat je slučaj kada je žena pod dejstvom halciona sa 60 uboda nožem ubila svoju majku.U sudu je bilo dokazano da je upravo taj preparat isprovociorao agresiju. Posle razotkrivenih mnogobrojnih sličnih slučajeva, farmakološka kompanija je povukla ovaj lek sa tržišta.

U Bolnici  ”Dr Vorobjev pružamo im neko drugo rešenje. Nešto što menja čoveka iznutra. Dok mu se ranije „vrtela“ droga u glavi, pacijenti kažu da su se svakodnevno budili sa mišlju koga da zovu da bi nabavili drogu, posle lečenja pacijent ima odbojnost prema narkoticima, alkoholu. Najvažniji korak jeste „skidanje“ sa starog narkomanskog iskustva. Veliku pažnju posvećujemo smanjivanju želje, psihičkog stresa, hipnoze da se čovek ne bi vraćao u prošlost, i pacijentima je iz dana u dan sve bolje – ukazuje Boljbuh.

Postignuti rezultati su uglavnom trajni. Prema rečima dr Boljbuha, nažalost, u nekim slučajevima u lečenju postoji faza kada je, sa medicinske tačke gledišta pacijent stabilan, fiziološki procesi su normalni, nema talase raspoloženja, dobro spava, dobro jede, ali pacijentu je, jednostavno, potrebno da živi na nov način, da ne ide u staro društvo, da počne da radi, da se bavi sportom, upoznaje nove ljude.Za neke pacijente upravo tu nastaje problem. Oni misle da će se odmah po prekidu uzimanja narkotika osećati dobro. Ali, sama činjenica da je neko ostavio drogu ne znači automatski da će imati mercedes pred kućom, lepu devojku i svakog meseca nekoliko hilljada evra na raspolaganju. Čovek mora da ima neki cilj, da napreduje. Mi im  pružamo pomoć u tom procesu-zaključio je dr Boljbuh.

ANTRFILE

Prilagođene metode

Ideja za osnivanje bolnice u Beogradu potekla je od brojnih pacijenata iz Srbije koji su bili na tretmanu u Rusiji. Jedan od najtežih slučajeva bila je devojka koja se  uspešno izlečila. Zahvalni roditelji dolazili su često kod dr Vorobjeva i ukazali na problem droge koji je prisutan u Srbiji. Tako je 2007. ekipa lekara iz ruske bolnice Vorobjev došla u Beograd, upoznala Ministarstvo zdravlja i kolege koje su radile sličan posao.  Prošli su nostrifikaciju, prilagodili metode i od tada bolnica postoji.Inače, prva bolnica za lečenje zavisnosti po metodi dr Vorobjeva otvorena je na Kavkazu: u Pjatigorsku, Rostovu na Donu, Krasnodaru, zatim u  Moskvi, Srbiji, Meksiku, a u pripremi je otvaranje klinike u UAR.

ANTRFILE

Zbog „krokodila“ bez prstiju

Iako država i policija u Rusiji vode kampanju kako bi se smanjile razmere narkomanije (granice su „raščišćene“, sprečava se unošenje droge u zemlju, a heroin zauzima mnogo manji udeo na tržištu), pojavili su se neki novi narkotici. Reč je o „čudovištu” poznatom kao „krokodil“, narkotiku koji se ubrizgava intravenski, a koji zbog ostataka tabletica koje ima u sebi izaziva trombozu i kasnije gangrenu. Mnogi od narkomana koji su ga koristili nemaju prste ili šake. Ali, narkotik može da se napravi ”u sopstvenoj režiji” od lekova nabavljenih u apoteci i nekih hemikalija. Zbog toga je, upozorava dr Bojbuh, mnogo ljudi zbog narkotika izgubilo život, zdravlje ili prste.