U Rusiji od droge godišnje umre 12 hiljada ljudi

SVEDOK MYSTERY

World exclusive Prof. dr Nikolaj Vasiljevič Vorobjev, šef najpoznatije ruske klinike za borbu protiv narkomanije „Vorobjev“, gost nedeljnika „SVEDOK“ U RUSIJI OD DROGE GODIŠNJE UMIRE 12 HILJADA LJUDI. Rusija se s problemom narkomanije i narkomafije susrela tek od raspada SSSR i povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana, kada je kontrolu u toj zemlji preuzela Amerika. Od tog časa na Rusiju i Ruse počela je prava invazija narkotika, narkodilera. Istina, u doba SSSR imali smo drugu pošast: alkoholizam, ali sad od posledica konzumiranja droge, prema zvaničnim podacima, godišnje umre 12.000 ljudi, a mislim da je taj broj daleko veći. Metode klinike „Vorobjev“ su izuzetno uspešne, procenat izlečenja je i do 80 procenata. U Americi i zemljama Evrope droga se „izleči za tri dana“, istina za 20 – 40 hiljada evra po lečenju, ali su zato efekti nikakvi, zapravo radi se o čistom marketingu, lečenju s holivudskim imidžom, to je instant izlečenje. Kod nas je procenat izlečenih ogroman, a za mnogo manje novca.

U Zemunu nam već uspešno radi klinika „Vorobjev“, želimo da proširimo kapacitete, razgovaramo sa Ministarstvom zdravlja, a moguće je da i u Crnoj Gori, koja je takođe napadnuta od narkomafije, otvorimo bolnicu

Piše: Ljubica Rašković

Nedavnim objavljivanjem specijalnog izdanja „Svedoka“ – „SvedokMYSTERY: KAKO PREPOZNATI NARKOMANA U KUĆI“ – nismo bili ni svesni da smo čačnuli u Pandorinu kutiju.

Sam podatak da Srbija dnevno „koristi“ najmanje 100 kilograma droge, da je slična ili još rđavija situacija u zemljama u okruženju, da su postojeći zdravstveni kapaciteti nedovoljni, da su mnoge porodice u rasulu, i psihičkom i finansijskom – pokazuje da smo pogodili u srž problema. Uz to specijalno izdanje „SvedokMYSTERY“ nateralo je i druge medije, pisane i elektronske, da se pozavabe narkomanijom kao problemom, o narkomafiji se svakodnevno piše i mnogi pomaci su vidljivi.

Jedna od najpoznatijih klinika u svetu, „Klinika Vorobjev“ u Moskvi, Rostovu, Sankt Petersburgu, Krasnodaru, po idejama doktora Nikolaja Vasiljeviča Vorobjeva, koja ima svoj odeljak i u Zemunu, nagnala nas je da u goste pozovemo lično tvorca metode Vorobjev – doktora Nikolaja Vasiljeviča, koji je bio gost nedeljnika „Svedok“ i koji nas je upoznao do tančina sa radom svojih klinika, ali i daljim planovima u borbi protiv pošasti zvanoj droga.

Za ovaj, pomalo jublarni, 600 broj nedeljnika „SVEDOK“ odvojili smo samo deo opširnog intervjua, a ceo intervju, sa fotografijama iz Moskve, Sankt Petersburga, Rostova na Donu, Krasnodara, Zemuna, i ispovestima pojedinih pacijenata objavićemo u novom specijalnom izdanju: KAKO IZLEČITI NARKOMANA, koje će se u prodaji pojaviti u martu.

SVEDOK: Probem narkomanije nije nov. Nije ni ruski, ni srpski, već svetski. Vaš institut u više gradova Rusije je među najpoznatijima u svetu, imate kliniku i u Srbiji, u Zemunu, ali sve to izgleda kao kap u moru narkomanije i narkomafije?

Nikolaj Vorobjev: Naša klinika u Srbiji je posledica činjenice da se dobar glas daleko čuje. Mi smo, svojevremeno, kod nas izlečili jednu devojku, Srpkinju, koja je praktično umirala. Nju je, kod nas doveo njen otac, i ta devojka je sad izlečena, zdrava i ostala je da radi u Rusiji. I njen otac nam je predložio da otvorimo kliniku u Srbiji, jer i kod vas je narkomanija ogroman problem.

S: Koliko klinika imate u Rusiji?

N.V: Pet.

S: Kako je nastala metoda Vorobjev?

N.V: Mi, dok je postojao SSSR, nismo imali probleme s drogom, narkomanima i narkomanijom. Tek kad se sovjetska armija povukla iz Avganistana, a brigu o toj zemlji preuzela Amerika, počela je prava invazija dilera i droge na Rusiju. Belosvetski narkodileri su krenuli na Ruse i Rusiju, koja nije imala iskustva sa tim zlom. Istina, u doba SSSR imali smo drugi problem, alkoholizam, koji je takođe bolest, ali samo zvaničan podatak da sad od posledica droge u Rusiji umire 12.000 ljudi je toliko šokantan, da je nešto moralo da se osmisli. Dakle, od 1990/91. kad smo se suočili sa epidemijom narkomanije, milion ljudi je u naletu obolelo, lečili smo ljude metodama koje smo učili na akademijama, ali efekata nije bilo.

S: Koje su tada metode bile?

N.V: Najrasprostranjenije, daš čoveku lek da mu ublažiš bol, ali to je bez ikakvog efekta na izlečenje i zaustavljanje epidemije. I onda sam, dakle pre skoro dve decenije, lansirao svoju metodu koja je počela da daje opipljive rezultate. Istovremeno, proučavao sam i sve što se u svetu događa, kako se u Americi i Evropi bore s tim problemom, kojim metodama, ali sam pratio i rezultate. Shvatio sam da se narkologija u SAD i u Evropi nalazi u velikom ćorsokaku i da su primenjivali samo dve metode: metadonsku i program „minesota“. To, po meni, ne daje efekte i ne pomaže. Zato je moj plan da se klinika „Vorobjev“ širi po svetu, jer sam ubeđen da je to jedina metoda koja zavisnika može zaista da izleči.

S: Da to ne liči malo na samoreklamerstvo?

N.V: Ne, ne i ne. Pa kad bismo mi koristili marketinške metode koje koriste američka narkologija i njihove klinike u SAD i u Evropi, da za tri dana izleče bolesnika od narkomanije – ne bismo mogli da se odbranimo od pacijenata, a ni od para.

S: Hočete da kažeta da je na Zapadu lečenje skupo, a u Rusiji i Srbiji – jeftino?

N.V: Da, veoma jeftino.

S: Pa, koliko to mnogo košta na Zapadu, a kod vas je mnogo jeftinije?

N.V: Jedna američka firma u Švajcarskoj reklamira se kako narkomaniju leči za TRI DANA!! Istina po ceni od 20-40 hiljada evra, a zavisnika od alkoholizma odvikne isto za tri dana, ali za „samo“ 10 hiljada evra…

S: Čekajte doktore, kako je moguće da se zavisnost izleči za tri dana, pa valjda bi se glumci, pevači i mnogi bogataši, koje znamo kao teške zavisnike od droge, a koji su puni para kao brod, očas posla očistili od droge i bolesti zavisnosti?

N.V: Bio sam, video sam, gledao. Uslovi u tim klinikama su super i fenomenalni, ali su efekti – nikakvi. Međutim, ljudi iz SAD, Australije, idu tamo, jer su podlegli sjajnom marketingu. Umesto, ako već stvarno žele da ozdrave, da dođu do Rusije ili Srbije i da se izleče i da sačuvaju mnogo para.

S: Opet ne odgovoriste: šta im rade za tri dana?

N.V: Čista hemija. Ali kad pomenuste da ovo što ja pričam može da liči na reklamu, hoću da vam ispričam jedan konkretan slučaj. Pre tri godine u Moskvu je dovedena, polumrtva devojka Jevrejka, koja je bila deset godina na najtežim drogama. Doktori sa moje klinike NISU HTELI ni da je prime na lečenje, bili su uvereni da je neizlečiv slučaj. Bilo mi je žao mlade devojke, nisam hteo da je pustim da ode, ubedio sam njene roditelje koji su i sami već digli ruke od svake nade u izlečenje i krenuli smo da je lečimo. Stvarno, bila je, kako vi kažete, živi leš. I, posle tri meseca lečenja, ali i njene volje da prestane da se ubija, evo sad mi se javlja telefonom, potpuno je izlečena, radi kod rabina i spasila se sigurne smrti.

S: Dakle, Vi smatrate da je narkomanija izlečiva?

N.V: Tu devojku smo lečili tri meseca. U Moskvi, u Rostovu i Krasnodaru, a na vaše pitanje mogu da odgovorim kontra pitanjem: može li žena da bude samo malo trudna? Jer, ako bivši narkoman 10-15 godina ne koristi drogu, šta da se kaže: da li je on zalečen čovek ili samo narkoman u apstinenciji? Ne može čovek da bude samo malo narkoman. Ili jeste ili nije. Sredine nema. Kod alkohola, priča je malo drugačija, neko popije ponekad, ali nije alkoholičar. A drogu vam u početku daju i badava, samo da se navučete, a posle vam isisavaju poslednju paru, dok ne umrete.

S: Vaš metod, svakako, predstavlja tajnu, koju vi krijete koliko i recept za koka-kolu?

N.V: Bilo je pokušaja „krađe“ moje metode, ali… Dešava se, ali neki moji lekari su posle dva-tri meseca rada na klinici mislili da su popili sve znanje i krenuli su sami da rade, formirali su svoje klinike. Ali bez znanja ne ide, i oni umesto da su vežbali na miševima, pokušali su da eksperimentišu na ljudima…

S: Pa, možete li da se sačuvate od takvih, nepoštenih ljudi?

N.V: Nema recepta protiv izdaje. Da vam malo odgovorim: moja metoda ubija potrebu da budete zavisnik. Dolazili su i kod mene lekari iz SAD, Hong Konga, gledali i govorili – ne verujemo. Ali kad su videli rezultate i izlečene, morali su da veruju. To što oni u svojim metodama nisu stigli dokle sam ja stigao, ništa ne znači. Moguće je da će i oni naći svoj metod. Koristim psihološke metode, lekove i aparate. Za laike je to solidno objašnjenje, a sa lekarima bih morao da vodim stručnu raspravu, koja pak ne bi bila za novine i čitaoce. Već za stručnjake.

(U sledećem broju: Droga i trudnoća)