Boem ili alkoholičar?

S-MEDIA

Boem ili alkoholičar?

U Srbiji od alkoholizma boluje 25 odsto stanovništva, a još je veći broj „vikend alkoholičara“ koji i ne smatraju da imaju problem sa alkoholom. Naša kultura smatra prihvatljivim opijanje u društvu, na veseljima i izlascima. Ipak, akoholizam muči i zemlje poput Rusije, Britanije, Irske…

Skrivenih alkoholičara u svetu ima na milione, a od alkohola godišnje umre oko 2,3 miliona ljudi. Zavisnost od alkohola jedan je od najvecih zdravstvenih i socijalnih problema u svetu. Alkoholizam je bolest zavisnosti i bez obzira što je alkohol legalan ne znači da je manje štetan od ilegalnih droga. Alkohol je na trećem mestu među deset vodećih faktora rizika obolevanja i smrti i povezuje se sa nastankom čak 66 bolesti. Radi uspešnije prevencije, upozoravaju stručnjaci, neophodna je što ranija identifikacija alkoholizma – pre nastanka prvih ozbiljnih simptoma bolesti.

Postoji nekoliko simptoma na osnovu kojih možemo da razlikujemo običnog čoveka od čoveka koji ima problem sa alkoholom. Prvi simptom je gubitak kontrole nad količinom alkohola. U običnim životnim situacijama pokazuje se ovaj problem.Recimo kad dođu gosti obično ljudi popiju jednu do dve čašice alkohola i kada osete blagu opijenost alkoholom oni mogu da procene i „pređu“ sa alkohola na sok ili vodu. Što se tiče ljudi koji imaju sklonost ka alkoholizmu oni nestaju pri osećaju opijenosti već nastavljaju do potpunog gubitka kontrole. Drugi simptom su fizička i psihička potreba za alkoholom. Sve češće i češće je čoveku potrebno da on bude pod dejstvom alkohola jer bez dejstva alkohola on oseća nervozu i ima pad raspoloženja. Treći simptom, je rast tolerancije i čovek počinje da konzumira sve više alkohola da bi zadovoljio tu svoju „žeđ“, objasnio je za S media portal dr. Igor Boljbuh, direktor Specijalne bolnice „Dr. Vorobjev“.

Alkoholizam je bolest zavisnosti koja sistematski uništava onog koji ga konzumira, jednako kao i njegovu porodicu i okolinu. Dr. Boljbuh objašnjava da u samom začetku pacijent obično ne primećuje da ima ovaj problem, već to vidi njegova porodica i okolina.

Ljudi kažu alkoholičaru: “Mi primećujemo da tebi nije dobro od alkohola, ti često piješ i stradaš posle fizički to utiče i na tvoj posao i na porodicu, nemaš vremena za nas“. Međutim, taj čovek će odmah to odbiti i reći: „To je glupost, sve je uredu zašto ne mogu da popijem jedno do dva piva?“ Takve diskusije obično traju nekoliko godina. Onda čovek slupa kola, policija mu oduzme vozačku dozvolu, izgubi posao i na kraju krajeva kad porodica kaže: „Slušaj ili ideš na lečenje u bolnicu ili dalje živiš sam“. Tek tada čovek pristaje na lečenje – rekao je dr. Boljbuh.

Prosek od sedam pića nedeljno tokom dužeg razdoblja izaziva neurološke smetnje i poremećaje ponašanja. Prema nekim studijama, alkoholičari u proseku prvo piće popiju izmedju 13. i 15. godine, a do prvog pijanstva, dolazi između 15. i 17. godine, dok se zavisnost od alkohola javlja izmedju 25. i 40. godine života. Alkoholičari u proseku umiru pre 60. godine, što znači da im je životni vek kraći čak za 15 godina.

Pijem samo vikendom, na svadbama, žurkama…

Čuvena je izjava književnika Marka Twaina – „najlakše je od svega prestati pušiti – ja sam to učinio barem hiljadu puta!“. Slično ovoj pošalici književnika i mnogi alkoholičari tvrde da mogu prestati da piju kada god požele ili čak da oni i nisu alkoholičari, jer piju samo vikendom, na slavljima ili u društvu, a da ih to zasigurno nečini alkoholičarima. Kao najbolju ilustraciju navešćemo „ispovesti” tri mladića na različitim forumima, koji ovako objašnjavaju svoju sklonost ka alkoholu:

Pijem svaki vikend. Uvek kada izađem u grad pijem. Retko kada se odvalim od alkohola. Evo u subotu sam se baš, bas napio i dobio flašu u glavu „pijane budale – napisao je prvi.

Ja pijem i to mnogo. Svaki vikend i kada god sam sa društvom. Ali ipak ne piijem nikad sam i/ili kod kuće (tj. popijem nekad uz obrok ali to je čisto gustiranje.) Pijem vikendom, tako da potpadam u grupu „vikend alkoholičara“– objasnio je drugi naglašavajući da on nema problem sa alkoholom.

Uglavnom imam mere kada pijem i zato nikada nisam agresivan ili „narodna nošnja“. Neki ljudi govore da me treba konstantno držati potopljenim u alkohol ….. šta god im to značilo- izjavio je treći i dodao- ono što me nervira su agresivni alkoholičari koji čim malo popiju odmah gledaju da „zadenu kavgu“ …. Takve likove najblaže rečeno prezirem…. Druga vrsta alkoholičara koje ne volEm su oni svadbarski alkoholičari koji se napiju i onda krenu da smaraju sa naručivanjem nekih krš pesama koje iritiraju 99% svatova, but nooooooo …. to njima ne smeta …… važno da je njima dobro ……. revoltirano završava mladić.

Svetski rekorderi u alkoholizmu

U Srbiji od alkoholizma boluje 25 odsto stanovništva, a više od 40 odsto alkoholna pića konzumira svakodnevno- govore ovogodišnji podaci Instituta za mentalno zdravlje Srbije. Ipak, dr Boljbuh, direktor Specijalne bolnice „Dr. Vorobjev“ koja ima svoje klinike i širom Rusije, kaže da je situacija u Rusiji mnogo tragičnija nego u Srbiji.

U Srbiji, broj žena zavisnica od alkohola, poslednjih godina, raste u odnosu na muškarce. Danas je taj odnos, približno, 4:1 ako gledamo odnos muškaraca prema ženama. Pripadnice nežnijeg pola češće upražnjavaju pritajeni način opijanja, a kao glavne razloge za to navode: usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopoštovanje, predmenstrualna napetost,hormonalna neravnoteža, nezadovoljstvo brakom, trudnoća, pobačaj, razvod, gubitak muža, odlazak dece iz porodice…

Mi u Srbiji godišnje imamo oko 250 do 300 pacijenata od kojih je 50-ak sa problemom alkoholizma, znači 20 posto od svih pacijenata dok je u Rusiji situacija potpuno obrnuta tamo 80 posto od svih pacijenata ima problem sa alkoholom. Tu razliku možete uočiti i u gradu, u Rusiji često na ulicama možete videti pijane ljude koji nemaju kontrolu nad sobom, a u Beogradu ne možete –objasnio je dr Boljbuh.

Prosečan Rus mesečno popije litar i po čistog alkohola, koji godišnje ubije pola miliona ljudi, pa je zato glavni uzročnik smanjenja broja stanovnika. Procenjuje se da se 51 odsto alkohola proizvede na crno; te fabrike rade noću, a ogromna količina „samogona“, to jest ilegalnog pića, destiluje se po selima, gde služi kao druga valuta.

Predsednik Dmitrij Medvedev je prošlog leta proglasio rat alkoholu i naložio vladi da donese mere za sprečavanje opijanja i suzbijanje ilegalnih isporuka votke.
Rusija je već povećala akcizu na pivo, podigla je minimalnu cenu flaše votke na 89 rubalja (oko 3 evra) i najavila da planira da ograniči prodaju alkohola na kioscima. Novim zakonom će se prodaja alkohola maloletnicima smatrati krivičnim, a ne administrativnim prekršajem. Radnjama u Moskvi zabranjeno je da prodaju alkohol jačine iznad petnaest odsto između devet uveče i 11 ujutru.

Porast konzumenata alkohola raste i u Americi. Gotovo 70 odsto stanovnika SAD danas pije alkoholna pića, više nego ikad u poslednjih četvrt veka, pokazuje najnovija anketa agencije Galup.

Pojedine Vlade pokušavaju da reše problem alkoholizma povećavajući cene alkoholnih pića pa je tako on najskuplji u Irskoj i Velikoj Britaniji gde su cene alkohola iznad evropskog proseka. Dok u Španiji ljudi mogu uživati u najnižim cenama alkohola.

Lečenje

Proces lečenja je kompleksan i počinje od dijagnostike zdravstvenog stanja i utvrđivanja da li postoje neke promene na organima zbog intenzivnog uzimanja alkohola, kao što su problemi sa jetrom, pankreasom, povišeni pritisak, hipertenzija, kao i problem sa perifernim i centralnim nervnim sistemom. Zatim je tu psihološka dijagnostika kojom se utvrđuje dal je kod pacijenta prisutna depresija, nervoza ili neki psihički poremećaj. Onda dolazi na red detoksikacija ili čišćenje organizma od alkohola. Nakon čišćenja, kada se pacijent oseća dobro, kreće lečenje potrebe za alkoholom.

“Averzivna terapija“ je uvedena u Rusiji šezdesetih godina prošlog veka i ona se zasniva na tome da pacijent na miris i ukus alkohola dobija osećaj odvratnosti i negativne emocije. Procedura je sledeća: pacijent popije litar do litar ipo vode, a zatim mu damo jednu specijalnu injekciju posle koje će mu svaki gutljaj, a i sam miris alkohola izazivati gađenje, vrtoglavicu, nagon za povraćanje. Posle tri-četri takve procedure uslediće prirodan negativan refleks ka piću. Pored averzivne terapije postoje i terapije aparatima, psihoterapija, farmakoterapija koja koriguje psihički proces. A na kraju krajeva preporučujemo i farmakološku blokadu sulfiramom koji daje reakciju ako pacijent popije alkohol. Posle toga počinje ambulatorna faza lečenja koja traje 12 meseci i pacijent dolazi na redovne kontrole i ostaje u apstinenciji – objasnio je dr. Boljbuh.

Reakcija obično počinje nakon petnaestak minuta i može trajati do nekoliko sati. Jačina simptoma može biti različita, ali su zabeleženi slučajevi kolapsa, konvulzija, kome, poremećaja rada srca i naglih smrti. Zato je bolesnicima koji uzimaju disulfiram potrebno posebno naglasiti da ne smeju uzimati ni „kap alkohola“ i predočiti im sve moguće posledice.

Maja Vidović