Internet zavisnost – Lečenje na Klinici Dr Vorobjev

Internet zavisnost je odavno postala ne samo psihološki, nego i ozbiljan socijalni problem. U naukama koje se bave ljudskom psihom, ovaj pojam se definiše kao neprekidno i nekontrolisano praćenje i konzumiranja sadržaja sa Interneta. Internet zavisnost se takođe naziva i kibernetskim poremećajem.

Svi segmenti života danas su nezamislivi bez korišćenja Interneta. U savremenom svetu, praktično ne postoji nijedna oblast ljudskog duha u kojoj Internet ne nalazi svoje mesto. Od vođenja administracije u ustanovama i firmama, preko elektronskog bankarstva, do praćenja zabavnog sadržaja – Internet je svuda oko nas.

Ovo revolucionarno tehnološko otkriće čini jednu od najvažnijih prekretnica u razvoju ljudske civilizacije. Ono je toliko značajno da se svakodnevno pitamo kako smo uopšte mogli živeti i funkcionisati bez njega.

Međutim, ova mreža ima i svojih loših strana. Lak pristup, gotovo neograničen broj podataka i raznolikost sadržaja, čine je veoma primamljivom. Ljudska radoznalost, ali i samokontrola svakodnevno su na ispitu.

Zbog nedovoljno izgrađene ličnosti i odsustva kritičkog rasuđivanja, deca su u naročitoj opasnosti da potpadnu pod loš uticaj Interneta. Nezrelost i povodljiva dečija priroda, koja žudi za prijatnostima i senzacijama, idealna su podloga za razvoj zavisnosti od ove mreže.

Deca najčešće koriste Internet kako bi igrala video-igrice.  Međutim, sa razvojem društvenih mreža, razvio se i novi oblik komunikacije. Čak i deca najmlađeg uzrasta danas imaju profile na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i drugim socijalnim mrežama. Preterana upotreba Interneta ogleda se u neprestanom „boravku“ na ovim virtuelnim mestima okupljanja i druženja. Neprestano se objavljuju fotografije (čak i one najintimnije), kratki zapisi, video i audio-snimci i mnogi drugi sadržaji.

Obuzetost Internetom je tolika da se deca više ne druže i ne razgovaraju čak i ako su u zajedničkom društvu. To su takozvane sajber žurke. Svako gleda u svoj mobilni telefon, zanimajući se pretraživanjem na Internetu, a neposredna verbalna komunikacija ne postoji. Desocijalizacija, odnosno isključenje iz realnog sveta i stvarnih međuljudskih odnosa, najbolje je ilustrovana dopisivanjem preko društvenih mreža dok mladi sagovornici stoje jedan pored drugog.

Kada deca u toku dana provode previše vremena na Internetu (čak i po nekoliko sati), ona počinju da gube kontakt sa realnošću. Za njih porodica i prijatelji skoro da ne postoje. Školske i kućne obaveze se ne izvršavaju jer je sve interesovanje vezano za Internet. Koncentracija i memorija su poremećene, a uspeh u školi slabi.

Ukoliko roditelji opomenu dete da previše vremena provodi koristeći mobilni telefon ili tablet računar, ono postaje agresivno i dolazi do sukoba. U inače osetljivom adolescentskom uzrastu, to može prerasti u ozbiljne konfrontacije.

S obzirom na to da na Internetu vreba puno opasnosti, poput pedofila, sekti ili agresivnih igrica (postoje i one koje propagiraju ubistvo i samoubistvo), na roditeljima je odgovornost da svoju decu zaštite od opasnosti. Ograničenim pristupom Internetu i doslednim redukovanjem vremena korišćenja mobilnog telefona i tablet-računara, roditelji mogu u velikoj meri kontrolisati upotrebu Interneta od strane dece.

Zavisnosti od Interneta nisu podložna samo deca, već i odrasli.  Nekontrolisano konzumiranje popularnih sadržaja, kompulzivna kupovina u onlajn-prodavnicama ili kockanje, samo su neki od pokazatelja njihovog zavisničkog ponašanja. Ni igranje video-igrica više nije rezervisano samo za decu. I odrasli su skloni ovom patološkom obliku ponašanja na Internetu. Oni svakodnevno provode sate i sate igrajući video-igre sa virtuelnim saigračima, potpuno zanemarujući porodične obaveze i društveni život.

Ne možete da zamislite dan bez korišćenja mobilnih aplikacija? Svakih nekoliko minuta proveravate šta ima novo na socijalnim mrežama? Iako ste u društvu dragih prijatelja, Vaša pažnja je usmerena samo na Internet sadržaj? Svakodnevno provodite sate na četu ili u surfovanju Internetom? Možda ste već potpali pod neki oblik digitalne zavisnosti.

Ovaj vid adikcije predstavlja jedan od najvećih problema sadašnjice. Receptori u mozgu, odgovorni za stvaranje zavisnosti od alkohola, narkotika i kocke, angažovani su i u slučaju zavisnosti od Interneta. Da je ovaj problem dostigao planetarne razmere, pokazuju podaci da čak 44 odsto ljudi pati od ove forme zavisnosti.

Kao i u slučaju adikcije od narkotika ili alkohola, kod ljudi zavisnih od Interneta manifestuju se isti simptomi. Nemogućnost pristupanja mreži uzrokuje uznemirenost, nervozu i razdražljivost. Povišen krvni pritisak, pojačano znojenje i nezadrživa potreba da se odmah konektuje, samo su neki od simptoma zavisničke krize. Znatno oslabljena koncentracija, loše pamćenje, nekontrolisane promene raspoloženja i agresivni ispadi, pokazatelji su da osoba ima ozbiljnih problema sa zavisnošću od Interneta.

Kao i druge bolesti zavisnosti, i Internet zavisnost treba tretirati na adekvatan način. Ukoliko osoba sama prepozna da ima problem ili to njeni najbliži uoče, neophodno je potražiti hitnu lekarsku pomoć.

Usled promenjene svesti, koja je reper da je zavisnost uveliko nastupila, osoba postepeno gubi interesovanje za realan svet oko sebe. Ukućani i bliski prijatelji ne mogu dopreti do nje. Sve molbe da se promeni ponašanje, pozivi da se uključi u svakodnevne porodične aktivnosti i obaveze, ostaju ili bez odgovora ili nailaze na napoželjnu reakciju. Kada se od zavisnika zatraži da se ponovo posveti školi, poslu, deci ili partneru, on burno reaguje. Odbijajući da prihvati odgovornost za svoje  ponašanje i ne priznajući ni sebi ni drugima da ima problem, zavisnik se sve više udaljava. Tako desocijalizovan, on utehu traži u sve većoj izolovanosti i otuđenju. Zato se Internet zavisnost smatra i socijalnom devijantnošću.

Kako joj ništa od dotadašnjeg života više nije važno, osoba zavisna od Interneta, kao i bilo koji drugi zavisnik, zanemaruje čak i zadovoljavanje bazičnih životnih potreba, poput hrane, održavanja lične higijene i spavanja. Poremećaji u ishrani i spavanju, uzrokuju brojne zdravstvene tegobe, poput srčane aritmije i povišenog krvnog pritiska, anemije, opstipacije i naglog mršavljenja.

Nezadovoljstvo sobom i svojim životom najčešće rezultira begom u neki od neprihvatljivih oblika ponašanja.

Kompenzativna uloga Interneta javlja se u situacijama kad je potrebno popuniti neku emotivnu prazninu. Umesto da se posvete preispitivanju sopstvenih postupaka i pokušaju uspostavljanja zadovoljavajućeg odnosa sa partnerom, određene osobe započinju „veze“ sa potpunim strancima na Internetu.Intimiziranje je veoma intenzivno i direktno, te se vrlo brzo prelazi na virtuelne seksualne odnose. Osoba ima utisak da zaista održava odnose sa nepoznatim ljudima na Internetu. Na taj način sve se više gubi kontakt sa stvarnim pertnerom i realnim životom. Uživanje preko Interneta postaje jedina želja i smisao.

Tehnološka zavisnost postaje sve veći problem. U slučaju da osoba sama ustanovi da se kod nje razvio taj oblik zavisnosti, a nije u mogućnosti da se sama izbori sa njim, trebalo bi da, bez odlaganja, zatraži stručnu pomoć.

Na Internacionalnoj klinici „Dr Vorobjev“, uspešno se sprovodi program za lečenje zavisnosti od Interneta. Naš tim eminentnih lekara specijalista, priznatih i nagrađivanih u svetu, pomoći će u otklanjanju opsesivne okupiranosti Internetom.

Lečenje Internet zavisnosti se na Klinici „Dr Vorobjev “ sprovodi u 14-dnevnom trajanju. Od dolaska na našu kliniku, pacijent prolazi kroz medicinsku proceduru, koja podrazumeva sledeće etape i metode:

         1. Dijagnostički pregled podrazumeva sagledavanje psihofizičkog stanja pacijenta. Na prvom pregledu, ustanovljuje se oblik, dugoročnost i intenzitet zavisnosti. Lekar od pacijenta i njegove porodice prikuplja podatke neophodne za formiranje kliničke slike. Najpouzdanije podatke o bolesti dobiće putem psiholoških testova. Psihološkim testiranjem pacijenta, biće utvrđen stepen njegove zavisnosti, a obaviće se i procena pretrpljenih psihičkih i moždanih oštećenja. Kroz testove i razgovor sa pacijentom, lekar će moći da sagleda i to da li je on zaista svestan problema i u kojoj je meri kod njega prisutna želja za lečenjem.

Posle konsultacija i psihološke dijagnostike, naši doktori određuju  individualan program lečenja pacijenta.

       2. Farmakoterapija predstavlja terapiju medikamentima. Prilikom propisivanja farmakoterapije, strogo se vodi računa da se ne propisuju lekovi koji mogu izazvati zavisnost. Lekovi se na početku terapije propisuju kako bi se pacijent psihički stabilizovao. Uz pomoć lekova, otklanjaju se simptomi uznemirenosti i potištenosti. Pacijent je, u takvom stanju, spremniji na saradnju i njegovo izlečenje je izvesnije i brže.

3. Informaciona terapija obuhvata kombinaciju lekova i tehnoloških instrumenata. Naročitim impulsima, koji se pomoću specijalnih aparata dovode do mozga pacijenta, podstiče se lučenje prirodnih hormona sreće – dopamina i endorfina. Količina ovih hormona je strogo kontrolisana, a nakon terapije intenzitet zavisnosti od Interneta znatno opada.

      4. Mentalna blokada podrazumeva upotrebu N.E.T. metode, koja se pokazala kao veoma produktivna. Normalizacijom nivoa endorfina i dopamina uz pomoć aparata Transair, želja za boravkom na Internetu se najpre redukuje, da bi kasnije posve nestala. Primenom ovog aparata, uspostavlja se hormonski balans. To rezultira stabilizacijom raspoloženja, kao i boljom kontrolom pacijenta nad svojim mislima i postupcima. Na taj način, postupno se smanjuje i potreba za korišćenjem lekova.

Takođe, primenom elemenata hipnoze, zadire se u podsvest pacijenta. Na taj način pacijent ponovo proživljava neke od najznačajnijih momenata, koji su mu obeležili život. Na slike koje isplivavaju iz najdubljih nivoa podsvesti, pacijenti reaguju veoma emotivno. Takvo iskustvo je za njih vrlo intenzivno i često otrežnjujuće. Kada „vrate film“, događa se da shvate uzroke svoje zavisnosti, pomire se sa sobom i – nikad se više ne vrate na pogrešan put.

       5. Psihoterapija se s pravom smatra jednom od najvažnijih metoda u lečenju bolesti zavisnosti. Psihoterapija se javlja u nekoliko oblika, koji se primenjuju u zavisnosti od kliničke slike pacijenta. Ona podrazumeva ispitivanje uzroka zavisnosti, ali i rad na jačanju psihičke strukture ličnosti. Igradnja psiholoških mehanizama zaštite protiv recidiva jedna je od temeljnih postupaka kojima se pribegava u psihoterapiji.

         Psihoterapijski modeli podrazumevaju:

        – Individualnu psihoterapiju. Ovaj vid psihoterapije podrazumeva individualan rad sa pacijentom. Kroz evociranje uspomena i pokušaj iznalaženja uzroka zavisnosti, psihoterapeut pacijentu daje savete kako da uspostavi kontrolu nad svojom opsesijom, emocijama i životom. Pacijent je obavezan da se pridržava propisanog programa i plana dnevnih aktivnosti. Uspostavljanjem nove, zdrave dnevne rutine, pokušavaju se otkloniti iskušenja koja su pacijenta i uvukla u stanje zavisnosti.

       – Edukativnu psihoterapiju. Pacijent se na ovoj psihoterapiji izveštava o svim posledicama koje je Internet zavisnost ostavila na njegov život i živote njegovih najbližih. Sagledavanjem počinjene „štete“ kroz edukativne filmove i razgovor o lošim stvarima koje je kao zavisnik činio, kod pacijenta se budi osećaj odgovornosti i kajanja.

       – Grupnu psihoterapiju. Na grupnoj psihoterapiji pacijent se upoznaje sa svojim „sapatnicima“, odnosno osobama koje prolaze kroz istu vrstu lečenja. Kroz grupnu psihodramu, pacijenti rade na sebi, odnosno na uspostavljanju stabilnije psihičke konstrukcije. Na taj način, pacijent shvata da nije jedini koji ima određeni problem i da nije sam u njegovom lečenju. Tom spoznajom, nastupa olakšanje i terapija ima bolji učinak.

        – Porodičnu psihoterapiju. Porodica se smatra krucijalnim činiocem u lečenju bolesti zavisnosti. U ovom vidu terapije, poželjna je saradnja svih članova porodice sa psihoterapeutom i samim pacijentom. Članovi porodice se smatraju suzavisnicima u bolesti. U toku porodične psihoterapije, oni uče na koji način se moraju ponašati prema pacijentu nakon izlaska iz bolnice. Stručnim rukovođenjem, psihoterapeut pokušava da pronikne u porodične odnose i tako proba da odgonetne uzroke konflikta i zavisnosti.

         6. Faza očuvanja rezultata predstavlja poslednju fazu u lečenju zavisnika. Ona traje 12 meseci i obuhvata obavezne mesečne kontrole. U slučaju krize i straha od recidiva, pacijent se Klinici „Dr Vorobjev“ može obratiti i mimo redovnih kontrola. Naš tim lekara je spreman da pomogne sedam dana u nedelji, tokom 24 sata.

Ako želite da porazgovarate na temu lečenja zavisnosti, javite nam se u bilo kom trenutku. Dežurni lekari su uvek spremni da odgovore na sva vaša pitanja, nedoumice i strahove. Najvažnije je zavisnost prepoznati na vreme i što pre zatražiti pomoć. Problem se ne sme kriti, a lečenje odlagati.

Dugogodišnje iskustvo u lečenju različitih oblika zavisnosti svrstava naš tim lekara u red najeminentnijih stručnjaka, specijalizovanih za lečenje bolesti zavisnosti. Dvodecenijsko iskustvo i uspeh u lečenju pacijenata širom sveta, rezultirali su dodelom mnogobrojnih priznanja Klinici „Dr Vorobjev“. Stručnost, empatija i efiksanost uvek imaju najbolji ishod.

Bolesti se ne treba stideti. Pozovite nas na vreme.