U prošlosti sam imao samo jednu misao u glavi. Čim se probudim mislim na heroin. Odvojio sam se od svojih bližnjih, društva. Sve vreme sam razmišljao da rešim problem sa heroinom i uz podsticaj mojih sam došao na kliniku. Terapije i okruženje u bolnici su mi pomogli da shvatim dokle sam stigao. Svest o tome koliko imam godina i šta radim u tim godinama mi je jasnija, kao i slika moje perspektive. Seansa mi je pojačala utisak o svemu što sam ovde shatio. Jasan mi je put ako nastavim sa heroinom gde ću da završim. Video sam svoje propadanje i osetio svoju smrt. Moram da iskoristim ostatak života što kvalitetnije mogu, a ne da živim u iluziji.
B.V.