Na kliniku Vorobjev javio sam se samoinicijativno zbog problema sa kockom. Na klinici su zaista svi prijatni i profesionalni. Pričali su sa mnom mnogo puta i dotakli smo mnogo puta sve detalje vezane za moj porok. Sa nestrpljenjem sam dočekao dan seanse.
Počelo je spontano. Legao sam na krevet kod psihologa. Pustili su mi muziku i morao sam da držim zatvorene oči. U početku su mi pričali da moram da se prisećam svih događaja i situacija vezanih za kocku. Imao sam duple slike pred očima,”lebdeo sam po sobi”. Pred kraj seanse, bilo mi je bolje, jer sam svoje misli tada trebao da usmerim na normalan život, porodicu, dete. Sada kada ovo pišem drago mi je što je prošlo i što ću sada sigurno na život da gledam drugačijim očima, bez laži i obmana. Od srca zahvalan svima.
D.Đ.