Anketa 75

Na početku seanse primetio sam, dok sam držao oči otvorene kako slika (platno/peškir) na očima počinje da poprima nekakve smislene oblike. Počeo sam da vidim krstove, krugove, razne oblike koje sam ranije susreo u Jungovoj knjizi „Čovek i njegovi simboli“. Na početku je bio pritajen osećaj, mogao sam čak i da prizovem razne slike po svojoj želji. Većina se odigravala u dve boje: crno i.., zatim se dejstvo pojačalo a ja sam usmeren od psihologa počeo da zamišljam svoju u histeričnom, tužnom, ljutom i na kraju osećaj razočarenja…

To mi je bila najintenzivnija slika. I morao sam da plačem. Zatim je terapija uzela malo stvar u svoje ruke i počela da mi predstavlja život u budućnosti kakav mogu da imam. Onaj lep u boji, i drugi loš… Video sam svoj sprovod, grob, nećake koje neću upoznati, a sa druge strane slike stvari u kojima uživam….more…Tako da sam shvatio što stvarno želim. Lep život koji imam u rukama.

V.P.