Moje zdravstveno stanje pre početka lečenja bilo je u lošem stanju po sopstvenoj proceni. Obzirom da se do sada nisam obraćala doktoru u vezi alkoholizma.
Osećala sam psihičke tegobe, odnosno bezvoljnost, veliki umor ali psihički nezadovoljstvo sobom, svojim životom sadašnjim. Plašila sam se da li ću uspeti da ispunim zadatke koje sam odredila sebi, a u suštini sam sigurna da to neću uspeti uz alkohol. Jednostavno nisam uspevala sama sa sobom da opstanem. Alkohol sam u 90% slučajeva pila sama, što zbog stida mada vrlo često zbog tužnih misli.
U porodici je vladala uvek neprijatna atmosfera u iščekivanju mog pijanstva obzirom da sam pila alkohol periodično po par dana. U toku lečenja sam shvatila ogromnu štetnost alkohola u potpunosti. Nakon lečenja volela bih da uspostavim iskreniji odnos sa svojim bližnjima, najviše sa suprugom.
Da ispunim svoja očekivanja u karijeri. Inače bez griže savesti mogu reći da prijatelji i porodica nesvesno vrlo često doprinose razvoju ove teške bolesti.
Moje stanje pre nego što sam došla na kliniku je bilo katastrofa, užasno. Nisam mogla da radim i vodim računa o sebi. Pila sam votku svaki dan, u zadnjih pola godine po litar dnevno. Motiv lečenja je bio moje zdravlje i moja deca. Otkad sam na klinici, osećam se dobro, nemam želju za alkoholom. Volela bih da mi se raspoloženje i koncentracija poprave.
V.V.
