Anketa 25

Pre lečenja: Bila sam van sebe. Želela sam neke ekstremne stvari, bila sam u totalnom ludilu. Nekad imam nekontrolisanu želju za lekovima i kad popijem, odahnem. Kao da sam dobila ne znam šta. Bila sam srećna kad ih imam kod sebe, osećala sam se sigurno sa njima. Prvo sam uzela jednu, pa dve, pa tri, i tako sve više i više. Pila sam i preko dana, odmah, čim ustanem. Samo mi je bilo u glavi da uzmem novac od roditelja i odem u prvu apoteku. Nije me zanimalo da li sam se sredila, da li izgledam lepo, samo sanval mi je bio važan i niko na svetu. Kako sam uzimala jače doze, bilo je gore i gore. Svađa sa roditeljima, ružne reči, svađa sa društvom, razni konflikti, brzo menjam raspoloženja i brzo se rasplačem. U nekim trenucima ponašala sam se kao malo dete.

Kompletno ludilo. Nekontrolisano sam jela, šminkala sam se grozno, stavljala sam jake boje na svom licu. Nisam uzimala svakog dana i tada mi je bilo lepo, mirno, nisam imala krizu, ali sam bila pomalo nervozna. To me drži 5-6 dana, nekad 10 pa onda počinjem da planiram kako da kupim i odem i kupim.

Za vreme lečenja: Jedne noći sam popila tablete, uzela sam u šaku, ne znam koliko je bilo. Kad sam se probudila, bilo mi je grozno dosta mi je bilo svega i probudila sam roditelje i rekla da hocu u bolnicu na lečenje. Pri toj pomisli koža mi se ježila ali sam čvrsto rešila da svemu dodje kraj. Došla sam ovde. Ovde sam osetila neku sigurnost, mir i imala sam vremena da razmislim o svemu. Puno mislim o svom životu, o sebi i onima oko sebe najviše. Nisam htela da moji dolaze u posetu jer hoću jednom u životu da nešto rešim sama, da budem jaka, da izdržim sve muke da bi živela kao sav normalan svet. Ovde su svi nasmejani, pažljivi, jednostavno vlada neki mir. Shvatila sam da sam učinila najveću grešku u svom životu i da problem ne može da se reši čarobnim štapićem, nego treba uložiti mnogo, mnogo truda i napora. Došla sam ovde sa ciljem da se izlečim ali sam svesna da to ne zavisi samo od lekara, nego najviše od mene. Moram da se potrudim da dovedem svoj život u normalu i da pre svega budem srećna i svi oko mene. Ovde sam naučila da volim samu sebe.

Procedura

Počela je vrtoglavica, pa onda mučnina u stomaku, sve mi se vrtelo, nisam imala ravnoteže, kao da hodam na koncu. Prvo su se pojavile zelene tačkice, pa mama i ona u naručju drži bebu. Zatim tata i mama, bili su lepši nego ikada. Sestra se pojavljivala na blic. Videla sam sebe i jako sam bila lepa i doterana, stajala sam na suncu, i druga slika, isto sebe ali sa maskom i oči su mi se videle, imala sam strašan pogled i podočnjake. Devojčica bere cveće, krupne bele cvetove i gleda prema zemlji, pa je pogledala u mene naglo i u tom trenutku je iz njenog lica izašlo strašno čudovište. Mašina za tablete u hodniku bolnice, iz nje izlaze tablete na sve strane i kotrljaju se po podu, mašina se pretvara u mašinu za voće. Ja skačem sa kruga na krug, ali kad se prethodni smanji, čujem glasove, čujem da neko priča, ali ne razumem šta. Videla sam plažu. Prolazim kroz neki tunel sive boje neverovatnom brzinom. Vidim sebe i sestru u detinjstvu, hodamo u velikim cipelama. S vremena na vreme se ponovo pojavljuju zelene tačkice.

Čujem doktora kada mi kaže da se borim, da ne uzmem tablete, pitao me da li sam ih videla, ja sam odgovorila nejasno. Čula sam kako nešto pada, neki predmet, cimnula sam se, ali doktorka mi je rekla da je to u mojoj glavi. Mučnina je dolazila čim ustanem, a išla sam 3-4 puta u wc. Polako je sve prestajalo ali ne skroz. Još po malo sam bila “u oblacima” i imala još po koji trip ali vremenom je prestajalo. Nisam mogla da spavam jer sam mislila samo o tome.

A.