Anketa 24

Pre seanse sam bila mnogo uplašena zato što nisam znala šta me čeka. Prvo sam videla svoje detinjstvo, baku i deku kako su me držali za ruke. Posle toga sam videla majčino oko i oca koji je izgledao mnogo starije nego što jeste. Jedva je hodao uz pomoć štapa. Bila sam baš tužna. Posle toga sam videla strašnu scenu, ljude zazidane u zidove bunara i kojima se sliva krv niz telo. Boje koje sam videla tada su se razlivale. Bila sam uplašena, besna, tužna… Sve u isto vreme. Samo sam želela da se što pre završi.

Na kraju sam videla svoju sahranu, osećala sam kako mi zemlja pada na telo, nisam mogla da dišem. Videla sam i svoju nadgrobnu ploču i puno ljudi uglavnom iz porodice, svi su plakali.To me je mnogo povredilo i uznemirilo. Posle procedure sam bila presrećna, kao da sam se probudila iz mrtvih. Bila sam srećna što sam živa i što se sve to završilo. Danas mogu da me usreće sitnice, što nije bilo ranije.

J.S.