Anketa 14

Mislim da još uvek ne mogu pisati svoju životnu priču… Jer tek treba da je živim.

Život je poput reke. Nekada je mirna a nekada bujna i plahovita, često nepredvidiva. Puno je lepih trenutaka koji negde u duši ostaju urezani za sva vremena, a isto tako, ima i ružnih i bolnih. E, ja sam se nekako uvek vezivala za ove druge: ružne i bolne.

Udala sam se sa 24 godine i u braku sam uz muža počela jedno po jedno pivo, čisto da se naviknem. Kada su krenuli problemi, tako sam i ja iz problema bežala u pivo. Međutim, uviđam da i to ne odgovara, pre oko 4 godine, počela sam piti tablete za smirenje.

Nisam tada mešala tablete i alkohol. 17.03.2014. godine, nedelja veče, poginula mi je najbolja drugarica, kuma, koju sam volela više od ne znam koga i čega na svetu.

Posle njene sahrane sam počela kombinovati, odnosno dešavalo se, ne svaki dan, da ujutru pijem tablete a uveče pivo. To je trajalo 3-4 meseca, zatim sam počela da radim i prestala sam uzimati u kombinaciji tablete i alkohol. Međutim, ubrzo mi se tata razboleo, i u februaru 2015. je umro. Sa mužem sam se rastavila, uletela u pogrešnu vezu i to mi je bio kao neki razlog da se ponovo prepustim tabletama i alkoholu.

Takvo sam mišljenje imala do pre 15 dana kada sam došla na ovu kliniku. Tek nakon 3-4 dana boravka ovde, uvidela sam, uz pomoć mog psihologa Marije i svih ostalih koji ovde rade, da mi je zaista potrebna pomoć. Zato sam i rešila da budem potpuno iskrena i otvorena sa svima, i zaista mi je bolje nakon ovih 15 dana.

Dr Marija mi je pomogla da koliko-toliko vratim samopouzdanje. Više ne postoje ni misli o tabletama i alkoholu. Sada sam srećna i jedva čekam da vidim svoju decu i da ih zagrlim najjače!

Utisci pacijenata 14