Anketa 126

Počelo je avgusta meseca 2007.god. Radio sam kao konobar u kafiću. Pored kafića nalazila se kockarnica u kojoj je radila moja drugarica. Ja sam često odlazio tamo, ali zbog nje, nisam se kockao oko 2 meseca dok sam išao. Onda sam jednog dana uplatio 500 dinara i ona mi je objasnila pravila igre. Sledećeg dana opet sam otišao, seo, uplatio 500 din i tog dana dobio 16 000 din. Videvši da je to isplativo sledećeg dana sam primio platu i otišao opet i izgubio sam sve. Posle toga bilo mi je krivo i rešio sam da povratim izgubljeni novac. Otišao kući, uzeo novac koji sam uštedeo i prokockao i njega.

Nisam znao šta ću sa sobom tada i rešio sam da pozajmim novac od druga da bih povratio svoj novac i tako je počelo. Zajmio sam od 500 do 1000 evra svakoga dana i stigao sam do cifre od 9700 evra, pomalo sam dobijao, pomalo gubio. Uspeo sam da smanjim dug na 380 000 din. Jednog dana uzeo sam jos 80 000, otišao i uspeo da povratim sav novac koji sam dugovao. To veče dobio sam 426 000 din. Vratio sam novac drugu i zakleo se da nikad više neću zajmiti pare za kocku. To je sve trajalo do polovine septembra. Ja od tada ne zajmim novac za kocku nego se kockam samo sa svojim novcem. Od tada sam kockao sa manjom količinom novca sve do 2009. godine kada sam počeo da radim i trošim veće količine novca.

Želim da prestanem da kockam. Pre pocedure osećao sam se prazno, bez volje za životom. Bio sam sam, usamljen, distanciran od ljudi. U toku procedure prvo sam video brata, video sam njegovo odrastanje i sebe pored njega. Posle toga video sam svoju porodicu dok smo svi bili zajedno. Setio sam se srećnog detinjstva do raspada porodice. Posle sam video crkvu, bilo mi je teško što sam se udaljio od nje zbog kockanja. Video sam sebe dok sam bio beba, to mi je bio mnogo srećan trenutak.

Sećao sam se cele familije i svih srećnih trenutaka provedenih sa njima. Zatim svih školskih drugara i perioda školovanja. Doktor me je pitao da se setim kocke i kada sam se prvi put kockao. U početku nisam mogao da se setim, ali kasnije sam se setio. Setio sam se da sam se prvi kockao u 2 razredu osnovne škole, na vašaru. Tada sam ostavio sve pare na spravi koja liči na rulet. Pokušao sam da se setim prvog ulaska u kockarnicu ali kada bih zakoračio da uđem, vrata bi se udaljavala od menei nestajala u daljini. Na kraju sam video sahranu čoveka u sanduku koji nisam ja, nije imao oči, ali umesto očiju sam video sebe za ruletom i taj sanduk je zakopan. Posle procedure sam se osećao srećnim zato što sam živ i opet sam onaj stari.

I.K.