Anketa 120

Počeo sam da se kockam kada sam imao 13-14 godina, sa društvom sa kojim sam igrao košarku. Ispočetka, igrao sam samo sportsku kladionicu ali kako je vrijeme odmicalo počeo sam da tu zabavu shvaćam kao nešto mnogo ozbiljnije, i ulozi i preokupacija time su rasle iz dana u dan. Uvijek sam nalazio vremena da svratim do kladionice bez obzira ako sam zbog toga kasnio na treninge ili u školu. S vremenom, moja zavisnost se povećava i svaki vikend bez kladionice bi bio dosadan. U periodu 17-te i 18-te godine se nisam kockao jer sam bio u USA, i nisam imao vremena da razmišljam o tome.

Nakon moga dolaska u Beograd, 2007/8 godine ponovo počinjem da se kockam, na početku je to bila samo kladionica a nakon nekog vremena počinjem da igram rulet po prvi put. Od toga dana, počeo sam da gubim bitku sa samim sobom, tj. da gubim svoje karakteristike i vrline, ostala je samo mana-bolest, rulet. S vremenom postajem zavisnik od ruleta, gubim dosta novca i često igram do poslednje pare u džepu. Onda polako kreću i dugovi, kradem od svojih novac kako bi igrao ili vratio novac, počinje era mojih obmana i laži: kada, gde, kako i koliko?

Iz dana u dan te laži postaju veće i učestalije i naravno obuhvataju sve veći broj ljudi iz mog okruženja. Dešavalo mi se da kad ostanem bez novca, otvorim telefonski imenik i listam, tj. tražim od koga bih mogao da pozajmim novac, niti jednog trenutka ne razmišljajući da li će to uništiti moju reputaciju i ugled, a naposletku poštovanje i ugled mojih roditelja.

Mesecima se stvarao taj začarani krug ljudi po principu uzimala-davala, ne znaš ni kome si ti dao novac a ni kome duguješ. Shvatio sam vremenom da se nervoza u meni i stres sve više gomilaju i da nekad reagujem na gluposti na koje ne bih prije, jednostavno nae prepoznaješ sebe u mnogim situacijama. Sve ovo me je navelo da tu bolest ostavim zauvek i vratim se starom životu i starim navikama.

Kad „izgubiš“ roditelje, prijatelje, curu, familiju zbog hira i gluposti, shvatiš da su ti u životu neke stvari mnogo važnije i treba ih ceniti, jer kako kažu:“Tek kad nešto izgubiš, shvatiš koliko ti je to značilo.“

Dugo sam vremena izbegavao temu kocke sa bilo kim u familiji, jer sam znao da mi je to najslabija tačka i odmah bi odreagovao burno, nervozno, tj. bio bi izbačen iz takta. Znao sam da moja najuža porodica mnogo ispašta zbog toga, kako psihički tako i zdravstveno. Mnogo sam vremena to i sam znao, ali kad god bi ušao u CASINO zaboravljao bi na sve to i maksimalno bi se svemu tome posvetio kako bih vratio novac koji dugujem. Desilo se i par puta da sam išao iznerviran nekim drugim problemima ne shvatajući da mi „ovo“ donosi još veće zlo.

Vremenom shvatiš koliko si vremena, živaca, prijatelja izgubio, tj. zapostavio jer si ustvari bio konstantno posvećen obrtom i kombinacijom novca, laži i obmane ljudi oko sebe. Jednostavno nisam shvatao da imam mnoge mogućnosti u životu koje nisam iskoristio jer sam izgubio dosta poverenja ljudi oko sebe do kojih mi je stalo na ovaj ili onaj način.