Kad sam krenuo na seansu osećao sam se dobro i srećno. Međutim kada je krenula seansa svakakve tužne su mi misli prolazile kroz glavu, kao napr. pogibija, smrt i td. Video sam sebe u kovčegu kako ležim a oko mene dosta ljudi koji su komentarisali da mi je ovakav kraj i trebao da bude. Video sam sve neku tugu, rođake i drugove.
Odvratno sam se osećao kada sam video sebe mrtvog, a kao bio sam živ. Pošto sam video smrt najbližih, svoju smrt, seansom sam shvato da više nikada ne smem da uđem u kockarnicu jer ću izgubiti sve, najviše porodicu. Gadi mi se kocka, rulet, brojevi, ljudi u kockarnicama.
S.