Anketa 118

Pre procesa procedure osećao sam se odmornim, svežim i možda malo napetim. Na početku procedure mi je bila muka zbog gubljenja kontrole nad telom i vrtoglavice u glavi. Sam proces procedure mi je krenuo sa nekim filmom o kockanju i kako je to najveće zlo i nesreća koju čovek može da priušti sebi i svojima. Posle određenog vremena kad sam ušao u fazu hipnoze pojavila mi se crna pozadina i na njoj beli album za slike.

Album je tako počeo da vrti slike i da me vraća u prošlost. Setio sam se zajedničkih letovanja, zimovanja dogodovština, iz prošlosti. Setio sam se početka treniranja košarke, završetka školovanja, svega. Setio sam se prokockanog zlata i ljudi čije je zlato bilo. U jednom trenutku pred kraj hipnoze stajao je jedan rulet sto na kom je sedeo crveni čikica, svi su me pozivali da igram, međutim ja nisam želeo, odupreo sam se i rekao NIKAD VIŠE. Posle seanse bilo mi je muka, nisam osećao telo, ali sad mi je bolje.

Promenila se podsvest, shvatio sam da je to jedno veliko zlo, nemir i ne predstavlja ništa dobro. Imam jak motiv i jaku želju da više nikada ne kockam. 90% sam uveren da se neću više kockati jer želim normalan život uz porodicu.

M.L.