Anketa 1

Infuzija, puls, pritisak, legao sam i opuštao se uz muziku, tihu, lepu, nenametljivu.

Došao je na red ibogain. Popio sam 1 pa 3…

Još malo misli o sebi, prošlosti, porodici, ovom gde sam. Počelo je kao blago ubrzavanje otkucaja srca iz senke. A onda, bum… Slika iz prošlosti, realna 3D, jaka. Pa još jedna i još i još… nizale su se kao na traci.

Slike detinjstva, odrastanja, pubertet, mladost, prva ljubav, sve. Došle su i slike nekih jakih emocija, većih grešaka…

Trudio sam se da ih održim i što jače povežem sa heroinom. Muzika je pojačala sliku, misao je određivala. Bilo je i imaginarnih slika, kao tobogana, nestvarnih svetova, vrvelo je mnoštvo sličica i vreme je proletelo.

Nakon prestanka seanse, ostao sam sam, sa mnoštvom slika koje su se vraćale i poslagale na svoje mesto. Trajalo je i trajalo, satima, nekih 12-13 sati.

Među slikama (situacijama) koje su se vraćale, ja sam, čini mi se, neke situacije jasnije video i možda sada drugačije o njima i mislim.

Potrudiću se da tako i ostane, da mi jasniji utisci o greškama pomognu da rešim svoj problem do kraja!

Anketa 1