Zdravo. Ja sam jedna dvadesetsedmogodišnjakinja. Dolazim iz Italije. Iz Modene.
Imam problem zavisnosti od heroina i kokaina.
I već godinama se drogiram.
Probala sam na drugim mestima, na drugim klinikama, razne vreste lečenja, ali su bile, da tako kažem, nisu uspele da me dovedu do toga da u potpunosti prestanem jer se nikad nisam zaista zagledala u sebe samu.
A, preko mog momka i mojih roditelja smo došli na internetu do ovog sajta, i počeli smo da čitamo, da tražimo informacije o vrstama tretmana koji je ova klinika predlagala, i ja sam ovde počela sa nekoliko dana detoksikacije, tj. čišćenja, da bih potom prešla na tretman ibogainom i na početku sam bila pomalo skeptična jer sam mislila da je to samo, da kažem, jedan put, jedna zabavna stvar, lepo iskustvo, međutim, u stvarnosti, kada je urađen tretman, i kada sam uspela da razumem razne stvari, a posebno razmišljajući o njima tokom noći i sledećeg dana, kada iz tebe zaista izbiju mnoge emocije – to je bio jedan od prvih puteva da sam uspela da zaista, iskreno oslušnem samu sebe jer sam, obično, samu sebe lagala i govorila da želim da prestanem, ali u stvarnosti, mene to zaista nije zanimalo.
A nakon ovog iskustva sam bila… to je veoma teško iskustvo jer tretman, tretman traje šest sati koji su veoma dugi i potrebno je biti jak da biste se suočili jer prvi sati su … da kažem zabavni, svakako su prijatni, ali potom počinje pravi rad na glavi jer te stalno suočava sa problemima koje tvoj mozak nameće, sa problemima kojih nisi svestan, jer tokom svakodnevnog života ne pokazuješ šta potiskuješ.
A kada se to završilo bila sam opservirana jer je ceo ovaj postupak pod striktnom kontrolom lekara, kontrolišu ti i srce i pritisak da bi se uverili da ti je dobro, da nemaš problema sa telom, a kada se i to završilo, tokom noći, s obzirom da u krvotoku još uvek imaš tu supstancu, tvoj mozak ponovo obrađuje sve stvari koje si video i upravo od tog trenutka sam shvatila mnoge stvari i te noći sam imala snove zahvaljujući kojima sam razumela stvari koje nikada pre nisam razumela.
A naredni dan je bio dan za odušak, to je bio dan kada sam ponovo mislila na mnoge pogrešne stvari iz moje prošlosti, zaista sam se kajala i plakala sam ceo dan, ali to nisu bile suze zbog, od tuge, nego, bile su to suze osobe koja je spoznala greške koje je počinila a nakon tog momenta, da kažem, tuge, počinje razmišljanje o usredsređivanju na pozitivne stvari, na usredsređivanje na tvoj život i na tvoju budućnost i onda, od tada, počinjem da osećam jedan unutrašnji mir, bar sam ja to tako osetila, i u tom trenutku osećam da sam zaista u miru sama sa sobom i osećam se spremnom da se ponovo suočim sa životom.