Ja sam ***.
Drago mi je, ***. Je l’ možeš da nam ispričaš kakav si problem imala, koje si droge koristila i zašto si došla na kliniku dr Vorobjev?
Koristila sam heroin i metadon. Više puta sam se vraćala drogi i došla sam na ovu kliniku kako bih uradila detoksikaciju jer…
Koliko dugo si koristila drogu?
Koristila sam je jednu celu godinu i to baš u trudnoći jer nisam prihvatala trudnoću koja je bila sa čovekom koji nije moj muž.
Tvoj muž je narkoman?
Ne. Ne. Drogu sam koristila sa čovekom koji je otac mog deteta.
Shvatam.
Od koga sam potom otišla jer dva narkomana ne mogu da žive zajedno.
Dakle, pokajala si se što si koristila drogu tokom trudnoće i kada je dete rođeno, pre tri meseca, ako sam dobro shvatila.
Ne. Nego, ja sam, da, nego kada je dete rođeno ja sam koristila samo metadon, heroin sam u trudnoći koristila samo tri meseca, a potom sam koristila metadon i odlučila si da prekineš sa svime?
Došavši ovde, jer sam se ponovo vratila drogi, porodila sam se, ponovo sam uzela metadon i ponovo sam počela da se radim. Onda sam shvatila da mi treba kompletna detoksikacija i nešto što će da mi veže ruke i noge, dakle – implant.
Da bi se potpuno posvetila detetu!
Da.
Gabriela, je l’ možeš da nam ispričaš kako je prošao tvoj tretman u klinici dr Vorobjev, kakvu si terapiju imala i kako se sada osećaš?
Istini na volju, to su bili lepi dani. Nisam osetila apstinenciju, terapija je, za mene, bila odlična, to znači da je uspela, imala sam rezultate, jedna bezbolna terapija, a nikad pre nisam imala apstinenciju bez bolova, ma ni trnjenje, ništa, skroz…
Super?
Super.
Je l’ si uradila nešto za psihološku zavisnost?
Da. Ibogain mi je koristio da shvatim koja vrata svog života želim da otvorim, jer ta dvoja vrata koja sam videla, te dve slike, su za mene bile odlučujuće.
To su dvoja različitih vrata: jedna su ona široka, ali puna krvi i crnog dima i to su, svakako, vrata koja vode u, da tako kažemo, uništenje.
A potom su tu i ona harmonika vrata, zelena, gde sam zamišljala jednu stazu…
E to su vrata kroz koja želim da prođem, da živim veselo svoj život, da se bavim sportom, da radim, da se staram o ovom detetu koje nije greška, već je dar koji mi je Gospod dao.
I zadovoljna sam što sam došla na ovu kliniku jer uvek postoji mogućnost da se ponovo padne, ali na ovoj klinici, sa implantom, vežeš sebi ruke i noge.
Pa čak iako ti duh odluta – ništa ne možeš da uradiš jer te implant štiti od droge. Ne možeš da se drogiraš sa implantom. Jer ako se drogiraš sa implantom, ne osećaš ništa.
Dakle, to je jedan antagonist opojnim sredstvima koji blokira receptore od kojih dobijamo taj osećaj blaženstva od droge, ali ovako pokriven, ne osećaš nikakvu vrstu zadovoljstva, a to je za mene bio način da, ponavljam, vežem sebi ruke i noge jer ako i poželim da odem da kupim drogu, to više nikada ne mogu da uradim i stalno ću da dolazim da stavljam implant sve dok se u glavi ne osetim kompletno sigurna i slobodna.
Hvala, ***. Mi smo…
Ima još jedna stvar koju moram da kažem. Osoblje je pre-lju-baz-no, svi su nežni, nasmejani, raspoloživi, zaista sam zadovoljna prevodiocima, posebno Danijelom, sa Dejanom, to se već zove ljubav, i zaista sam zadovoljna rezultatom, psihologom koja me je pratila, koja mi je pomogla, koja je učinila da shvatim mnoge stvari, doktorom, direktorom koji je jedna preljubazna osoba, uvek na raspolaganju. Celokupnim osobljem. Svim lekarima.
Ali i implantom – to je jedan mali, lep rez, lepo urađen.
Stvarno sam zadovoljna svime.
Hvala.
I ne izmišljam, kažem istinu, kažem ono što sam zaista doživela.
A doživela sam nežnost, razumevanje, podršku i osmeh.
Hvala ti *** za ove lepe reči.
Mi smo uvek ovde da te podržimo, na raspolaganju smo ti ako ti bude bilo šta trebalo, možeš odmah da nas pozoveš, telefonom, i mi ćemo ti odmah pomoći da nikada više…
Da. Ali, ja ću se sigurno vraćati da stavim implant, ali ne pre nego što mu istekne dejstvo, nekoliko dana ranije.
Odlično. Hvala.