Za narkomaniju ima leka

ALO

Saveti

Predstavljamo Specijalnu bolnicu „Dr Vorobjev“, koja godinama uspešno leči bolesti zavisnosti

Za narkomaniju ima leka!

U današnje vreme doći do novca zbog još jednog trenutka zaborava, bežanja od svakodnevice i lažne snage, postao je lako rešiv zadatak! Droga više nije skupa „zabava“ i desetine miliona ljudi može da uživa uz drogu, ali ne zadugo.

Narkomanska izmaglica ubrzo prestaje i slede trenuci kada zavisnici postaju svesni problema, ali nemaju snage da se trgnu iz ralja narkomanije. Ustanova za lečenje ima, ali su volja narkomana i stručnost lekara faktori koji dovode do najbitnije pobede u životu – prevazilaženja narkomanije.

„Dr Vorobjev“ ima rešenje!

Specijalna bolnica „Dr Vorobjev“ počela je sa radom u Beogradu, maja 2007. godine, a više od 15 godina njihove bolnice nalaze se u Rusiji, Meksiku i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za samo godinu dana, u Beogradu se lečilo oko 300 ljudi zavisnih od različitih psihoaktivnih supstanci, a u 90 odsto slučajeva radilo se o heroinu. Mnogo ljudi dolazi na lečenje iz Austrije, Švajcarske, Nemačke, Amerike, Kine i afričkih zemalja. Već posle nekoliko prvih dana lečenja, pacijent ne oseća fizičku krizu i sa zadovoljstvom primećuje da mu narkotici ne padaju na pamet i da nema „rovca“. Lečenje psihičke zavisnosti od narkotika i jeste osnovni cilj lečenja. U bolnici „Dr Vorobjev“, pacijenti vrlo brzo shvataju da je život moguć i bez narkotika. Dr Nikolaj Vorobjev je autor svojih metoda i teži da unese na kliniku sva najnovija medicinska dostignuća. Najnoviji aparati, tehnologija iz Švajcarske za lečenje zavisnosti od kokaina i psihostimulatora, elementi kineske tradicionalne medicine – deo je arsenala klinike. Drugi važan princip koji utiče na uspeh lečenja je podrška pacijentu, najmanje godinu dana od izlečenja (kontrole, terapija, socijalizacija, testiranje). Takav princip rada omogućava da u 87 odsto slučajeva rekonvalescenti ostanu zdravi, srećni i oslobođeni zavisnosti.

Iskustvo bivšeg narkomana!

Moj narkomanski život počeo je kada sam imao 14 godina. Početak je bio vezan za marihuanu, ali ubrzo sam prešao na heroin. Nisam bio svestan šta radim i nisam želeo da mislim o posledicama. Znam samo da kada je na red došla prva kriza, mislio sam da se radi o običnoj prehladi. Istina je da nisam želeo sebi da priznam šta mi se dešava. Roditelji nisu imali uvid u moj privatan život, jer srednju školu nisam završavao u rodnom gradu. Vremenom sam počeo da prodajem heroin, jer mi je tako non-stop bio dostupan. Sa tim su počela i razna krivična dela, pljačke, prevare, samo da bih došao do novca. Takav život sam vodio dve i po godine i prvi put sam rešio da probam da se izlečim. Promenio sam mnogo ustanova, pokušavao na raznim klinikama, ali bezuspešno. Svaki neuspeh me je samo dodatno poražavao i vraćao na stari način života. Nakon tri i po godine sam „prestao“, ali sam nakon kratkog perioda prešao na sintetičke droge i medikamente. Agonija je trajala oko šest godina, a ja sam koristio sve što mi je palo pod ruku. Za to vreme sam tri puta bio u zatvoru, ali me ni to nije opametilo. Imao sam volju, ali se brzo gasila. Niko nije uspeo da mi pomogne! Roditeljima sam rekao da dignu ruke od mene i posvete se bratu koji je sušta suprotnost. Majka je danima plakala i po internetu tražila pomoć, dok sam ja imao epi-napade od „trodona“, jer sam uzimao velike doze. Konačno se pojavio komšija, koji je i sam nekada bio težak narkoman i uputio me je u bolnicu „Dr Vorobjev“, gde se on izlečio. Ostala mi je još nada da verujem da mi oni mogu pomoći. I to se desilo! Oni imaju proceduru koja deluje na mozak, svest i podsvest. Kompletno osoblje ove bolnice je zaslužno za moj oporavak i neizmerno sam im zahvalan! Sada sam normalan i svoj čovek i imam osećaj da živim divan život! „Skinuo sam se sa droge“, više nije fraza nego moja stvarnost i istina! Svim zavisnicima preporučujem da idu u bolnicu „Dr Vorobjev“ i daju sebi još jednu, a sigurno i poslednju šansu!

Zdrav život i osmeh su cilj!

Tek sad vidim šta je sreća i koliko sam traćio vreme, novac, život… Moja porodica je propatila, ali sam im neizmerno zahvalan na podršci, a ustanovi „Dr Vorobjev“ na metodama, nadi i trudu, koji nikad neću zaboraviti. Mogu da se radujem životu, prijateljima, osmehu, pesmi, lepom danu … a sve ružno je ostalo iza mene. Stare „prijatelje“ iz ružne prošlosti ne želim da vidim, a to je bio i jedan od prvih koraka izlečenja. Nakon izlečenja, tek sad shvatam koliko je malo potrebno da se shvati da je život lep!

A. Veljković – A. E.