TV Avala gostovanje

TV AVALA

Voditeljka: U narednim minutima bavimo se jednom izuzetno važnom temom i na tu temu imam jako važne i dobre goste, da tako kažem. Broj narkomanskih zavisnika u Srbiji prema nezvaničnim podacima iznosi 455.000. Međutim registrovanih zavisnika ima oko 130.000. Zbrinjavajuća je činjenica da se stalno spušta starosna granica kada zavisnici prvi put probaju opijate. Podaci kažu da se uglavnom počinje marihuanom ili spidom, a obično se završava heroinom. Kako izaći iz pakla narkotika u kome se ne nalazi samo konzument, već i cele porodice saznaćemo od doktora Igora Boljbuha, direktora specijalne bolnice Vorobjev u Srbiji i profesora Nikolaja Vorobjeva, generalnog direktora. Dobar dan i dobro došli. I sa nama je Ivana, prevodilac koja će meni danas pomoći u ovom razgovoru sa našim gostima. Dakle, koliko klinika Vorobjev već deluje u Srbiji i kakav ste trend zapazili kod nas što se tiče broja zavisnika?

Igor: Specijalna bolnica Dr. Vorobjev je otvorena u Beogradu u maju 2007. godine. Imamo rešenje Ministarstva zdravlja, odobrenje od Trgovinskog suda i od maja 2007. godine smo započeli svoju delatnost. Bolnica je specijalizovana za lečenje bolesti zavisnosti. To su hemijske zavisnosti: zavisnosti od opijata, od kanabinoida, zavisnost od kokaina, od sedativnih sredstava, benzodiazepina. Imamo uspeh i u lečenju gemblinga – to je patološko kockanje i bavimo se psihijatrijskim lečenjem – to je lečenje duševnih poremećaja. Uglavnom naši pacijetni – to su konzumenti, kako Vi kažete, konzumenti opijata. Znači oko 90% od pacijenata koji su bili kod nas na lečenju to su korisnici heroina, metadona, suboteksa, trodona ili kombinacije ovih supstanci.

Voditeljka: Hajde da kažemo, prosto statistika tako govori da se zaista ta starosna granica spušta. I to je drastično. Koji je vaš najmlađi pacijent bio, koliko ima godina? Imate li taj podatak?

Igor: Mi obično ne primamo neke pacijente koji nisu punoletni. Dolazili su kod nas na konsultaciju roditelji koji su dovodili decu od 15, 16 godina, međutim mi obično primamo na lečenje pacijente od 18 godina. Međutim anamneza, početak uzimanja supstance, mnogi od njih kažu da je to bilo davno, još od pre 5-6 godina, kad je taj pacijent išao u školu, kad je u školi probao s društvom marihuanu ili kad ga je neko slučajno počastio tabletom ili heroinom. Znači, uglavnom se taj prvi sustret sa supstancom obično desi sa nekih 14-15 godina. I jeste, Vi ste u pravu, postoji taj trend, postoji ta tendencija za spuštanjem granica.

Voditeljka: Doktore, nastavićemo ovaj razgovor. Ja bih samo profesora pitala: po čemu se metoda klinike Vorobjev razlikuje od drugih metoda?

Dr Vorobjev: Ja mogu kratko da kažem da nijedna klinika ne radi to što radimo mi. Mi brišemo sećanje na narkotike. Čovek gubi sećanje na to, kakav je to osećaj, kako droga deluje na organizam. Prosto se čovek ne seća toga. Želim samo da podvučem to da svi oni pacijenti koji su prošli kroz jednu dugotrajnu rehabilitaciju se nisu vratili narkoticima.

Voditeljka: Dakle, ona izreka koja postoji bar kod nas, ne znam kako je to u svetu: Jednom narkoman-uvek narkoman, ne stoji?

Dr Vorobjev: To nije tačno. Mi imamo više od 100 kreveta, tj. mesta u našim klinikama po celom svetu i više od 15.000 ljudi živi bez narkotika.

Voditeljka: Dakle, izlečenje je svakako moguće. Procenat izlečenih je veliki. U kliniku u Beogradu, tačnije u Zemunu, u ul. Sremskih boraca gde se ona nalazi ne dolaze samo ljudi iz Srbije. Ona je za čitav region, je li tako?

Igor: Jeste. Zato što je ta naša klinika u Beogradu jedna od filijala cele te naše međunarodne mreže klinika i ponekad kod nas dolaze pacijenti iz evropskih zemalja. Najčešće je to ex Jugoslavija: Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija. U Makedoniji je mnogo veliki problem sa metadonom.

Voditeljka: Maločas ste pomenuli pacijente iz Makedonije, izvinite. Jel zapažen neki trend, ko ima veći problem, da li je podjednak problem u razvijenim i nerazvijenim zemljama ili mi nekako nerazvijeni prednjačimo s obzirom na sve probleme?

Igor:  Mi ne možemo to objektivno da vidimo zato što mi imamo jedinice pacijenata, ali ne znamo koja je situacija u Makedoniji, znači ljudi čiji su prijatelji bili na lečenju i ljudi koji su zadovoljni svojim rezultatom – oni kažu svojim prijateljima i tako dolaze. I imamo predstavu o situaciji u Makedoniji zbog tih priča što nam kažu pacijenti i kažu da ima dosta, mnogo uzimanja metadona i heroina i drugih supstanci. Iz Austrije često dolaze, sad trenutno iz Engleske, iz Holandije su došli kod nas pacijenti. Bio je jedan pacijent iz Kine, jedan pacijent iz Kenije, vidimo raznorazne ljude.

Voditeljka: Hajde da kažemo nešto što će interesovati sve one kojima je nažalost ovo lečenje potrebno, koliko traje lečenje, da li je taj metod generalizovan ili se prosto primenjuje individualno za svakog pacijenta?

Dr Vorobjev: U principu terapija se odabire individualno, a sam tretman lečenja je predviđen da traje dve nedelje i naravno posle toga usleđuje rehabilitacija koja predviđa jedno otprilike godinu dana.

Voditeljka: Koliko ste u kontaktu sa pacijentima?

Igor: Mi nikad ne kažemo: “Tvoje lečenje traje npr. do Nove godine” ili “Tvoje lečenje traje do određenog datuma”. Postoji standardan protokol koji predviđa još godinu dana ambulantnog lečenja. To vreme obično je potrebno za neku sigurnu psihičku stabilnost i socijalizaciju i osećaj kada sam pacijent vidi da je sam sposoban da bude bez neke pomoći. Međutim sa nekim pacijentima smo se družili i 3,4,5, godina. To ne znači da on dolazi kod nas zbog toga što ima, ne znam, želju za narkoticima ili neke probleme. Dolazi kad ima npr. neku nervozu ili stres ili nešto, tako se mi vidimo i obično je dovoljan samo razgovor.

Voditeljka: Samo da pitamo profesora doktora Vorobjeva za kraj, koliko je u Beogradu i da li radi s pacijentima ovih nekoliko dana?

Dr Vorobjev: Da, naravno da radim s pacijentima, naročito kada su u pitanju neki komplikovaniji pacijenti i želim da kažem da je dr Igor Boljbuh moj učenik iz prve generacije, jako sposoban čovek i doktor i želim isto da kažem da najteže naše slučajeve šaljemo u Moskvu, to je naša centrala, ona poseduje opremu koja ne postoji nigde u svetu.

Voditeljka: Hvala vam, hvala što ste danas odvojili vreme. Ovo je tema velika, široka, o kojoj mnogo može da se priča, ali ja verujem da smo najvažnije pomenuli. Hvala još jednom.