Emisija ZDRAVLJE

TV

Voditeljka: Gledate još jedno izdanje emisije Zdravlje. Danas vas vodimo u goste ruskoj specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti Dr Vorobjev, a naš domaćin biće dr Igor Boljbuh. Društvo često diskriminiše osobe koje koriste narkotike, pa čak i one koje su prošle čitav proces lečenja i izlečile se, da tako kažem. Da pojasnimo zato za početak našim gledaocima je li narkomanija bolest ili je to zapravo trenutak slabosti u životu pojedinca?

Dr Igor Boljbuh: Isto sam ubeđen da narkomanija nije slabost, nije porok, to je bolest, i primer tome je to  što je zavisnost nešto što  može da se desi svakom čoveku. Mi smo imali različite pacijente, imali smo lekare, mi smo imali profesore iz škole koji su isto konzumirali narkotike. Imali smo policajaca, imali smo sveštenika . Od te bolesti se može razboleti svaki čovek, nije to samo bolest za slabe i neuspešne ljude.

Voditeljka: Gde zapravo leže uzroci narkomanije? Je li to naša porodica ili kasnije društveno okruženje sa kojima dolazimo u kontakt kroz proces odrastanja i kasnije kroz život?

Dr Igor Boljbuh: Jeste, verovatno ima značaj i porodica, ima značaj i društvo, međutim ja lično nisam sklon takvoj filozofiji da se time može objasniti sve. Njegovi roditelji su razvedeni, znači zbog toga je on krenuo da uzima drogu. Ili u gradu je teška situacija, za mlade nema posla, oni su izgubili taj neki stimulans za razvoj i zbog toga su krenuli sa drogom. Nije to tačno. Ljudi uzimaju drogu zato što droga lepo deluje na mozak. Zašto se ne bih drogirao? Ako je to lepo, ako je to prijatno stanje, ako u tom stanju ti možeš sve, naravno znači šta privlači? Samo dejstvo narkotika, i zbog toga, još jednom kažem, imamo pacjente bukvalno iz svih slojeva društva.

Voditeljka: Koji momenat je presudan  u životu osobe koja koristi narkotike kada donese odluku da krene sa lečenjem? Da li tu pomaže pritisak okruženja, mislim prvenstveno na porodicu i na ljude sa kojima osoba živi?

Dr Igor Boljbuh: Jeste to je ključno, važno i dobro pitanje, kada čovek shvati da on ima nešto kao bolest. Zato što postoji neka faza kada pacijent uopšte ne vidi problem u drogi. Oseća se lepo, dobro, malo više troši vremena, novca na to, ali sve je normalno. Međutim ta faza traje nekoliko meseci.  Posle se pojavljuje faza kad ti vidiš da se bez toga faktički ne osećaš dobro, da ti je to neophodno. Međutim takva je psihološka priroda čoveka da on sebi objašnjava: “ Ok, dobro, meni je to neophodno, ali ničeg strašnog nema.” Kada čovek vidi da zbog narkotika gubi mnogo stvari , vidi da gubi poverenje u porodici, ima stalno dugove, probleme na poslu, zdravstvene probleme, i tada taj balans između pozitivnog što daju narkotici i negativnog, on izgleda ovako, ravan. Naravno vreme ide, i ta faza prolazi. Sledeća faza je kad ti vidiš da si ostao sam, da ti  taj narkotik više ne daje neko veliko zadovoljstvo, jer ga uzimaš kao hleb, kao vodu, samo da bi bio u normalnom stanju. Tada čovek vidi da je to bila velika greška, zabluda i on traži pomoć. Naravno kad čovek do nekog stepena sazri i kad na svojoj koži nastrada,  tada je lečenje uspešnije zato što tada sam pacijent želi da promeni svoj život, da vrati sve to što je izgubio i ostavi to zbog čega je sve izgubio.

Voditeljka: Kada vam se obrati pacijent za pomoć, kako započinje tretman?

Dr Igor Boljbuh: Postoji više nekih varijanti lečenja i još na tom nekom početnom razgovoru, na konsultaciji mi zajedno sa pacijentom procenimo njegov slučaj, posledice, taj neki staž uzimanja narkotika, motivaciju njegovu, situaciju kod kuće, pomoć od strane porodice, od strane tih ljudi na koje on može da se osloni i nađemo neku varijantu koja bi odgovorala i sa medicinske tačke gledišta i na neki način bi se uklopila u planove pacijenta. Kad se dogovorimo oko varijante tretmana, obično to ide faza po faza, korak po korak. Obično odmah počne detoksikacija. To je vrlo važan momenat u lečenju zato što ako čovek redovno uzima neke supstance, napuštanje te supstance, ostavljanje, to je velik stres i to je neprijatno i opasno stanje. Sada ima dosta metoda koje dozvoljavaju da taj mučni proces faktički pacijent skoro ne oseti. Mi se trudimo da u svoj program uvedemo te metode kad pacijent kaže da je prošlo brzo i uopšte nije bilo krize.”Nisam primetio , dobro spavam, možda sam malo više bio pospan zbog terapije, ali nije bilo bolova, nije bilo muke.” Tada prelazimo na sledeću fazu lečenja. Sledeću fazu lečenja smatramo najvažnijom.To je lečenje psihičke zavisnosti. Postoje metode koje na početku mogu pomoći čoveku da mu se u glavi ugasi požar, njemu se vrati sposobnost da normalno razmišlja. Često pacijent kaže:”Ja kad imam želju za drogom, to je bukvalno od jutra.” Još nisi ustao iz kreveta, još se nisi probudio do kraja, a u glavi imaš kao neku navigaciju, gde bi išao da dobiješ novac, gde da skreneš po heroin.” Non stop čovek u svojoj glavi vrti te neke konstrukcije. Zato isto postoji tretman, informaciona terapija, terapija sa aparatom koja reguliše balans endorfina i na kraju krajeva to može skloniti ovu opsesiju, maniju, i čovek kaže:”Ok, primećujem razliku. Ako sam se ranije budio sa tim crvom, sada ustajem, interesuju me novosti, interesuje me sta je za doručak..”Znači pojavljuju se neke te obične, normalne, fiziološke potrebe. I kad čovek izađe iz ove faze, kad mu je jaka psihička potreba, tada radimo naravno i psihoterapiju, tada radimo planiranje aktivnosti, radimo postupak za dalje, kako da živi bez narkotika.

Voditeljka: Kako aparati koje ste pomenuli pomažu pacijentima  i po kom principu funkcionišu?

Dr Igor Boljbuh: Ima različitih tehnika.  Znači ima aparata koji stimulišu te naše prirodne strukture, mozdane strukture koje su zadužene za razmenu endorfina, za stabilizaciju psihičkog stanja. To je osma generacija aparata i prvi put smo to videli u Švajcarskoj. Došao je jedan pacijent iz Austrije. On je bio navučen na tešku supstancu morfijum sulfat, supstidol. Kad smo pitali kolege:”Kakav je vaš plan, kako planirate, koliko dugo tog pacijenta da zadržite na lečenju?”, oni kažu da će biti dovoljno nekih 5 dana. Mi smo bili skeptični, međutim videli smo, priključen je bio pacijentu aparat, pacijent je rekao da se dobro oseća, ni to  mu ne smeta, to na neki način ne menja mnogo u njegovom stanju. “Dobro se osećam, već sam bio u krizi, već je bilo krenulo kihanje, nelagodnost u telu, sada se osećam dobro.” On je otišao na spavanje. Sledećeg dana smo videli kako on doručkuje, normalno. Jedino mu je trećeg dana bilo malo hladno, jednom je povraćao, ali nije bilo nikakve drame , nije on ništa hteo, kaže neprijatno je ali izdržljivo. Četvrtog dana začudo, on je bukvalno drugačije izgledao, osvežen, bio je raspoložen, zajedno smo doručkovali. On kaže:”Već osećam da je sve pozadi. Danas se osećam dobro.” I znači u subotu je šestog dana on krenuo sa svojim prijateljem autom, sam je vozio i krenuo kući. Znači, stvarno je tehnika dosta napredovala. Osim tih aparata ima još različitih za informacionu terapiju, audiovizuelnu stimulaciju.  Aparatura, ja smatram da mnogo znači za lečenje.

Voditeljka: Kažite mi, je li do izlečenja vodi jedan proces ili je potrebno to ponavljati s vremena na vreme?

Dr Igor Boljbuh: Izlečenje u svakom konkretnom slučaju, to je skup više faktora. Ne možeš ti svakom pacijentu uključiti taj aparat i kazati :”Ok, izlečen si.” Ne. Za svakog pacijenta je neophodno prvo sprovesti tu fazu detoksikacije, rešiti pitanje  fizičke krize. Posle sigurno biće ta neka psihička nestabilnost, i to je  isto neophodno lečiti. Kad prodje ta faza, neophodno se pobrinuti da bi to stanje koje je dostignuto, dobro fizičko i psihičko, da bi bilo zaštićeno od nekih stresova, nervoza,  kontakata sa lošim društvom. Zato je neophodna psihoterapija, zato je neophodna farmakološka blokada, i zato je neophodna saradnja pacijenta, bolnice i rodbine. I ta faza traje još godinu dana i to daje mogućnost da se mi uverimo, da se sam pacijent navikne na trezven život, i rodbina isto vidi da se svaki mesec on vraća u svoje normalno stanje.

Voditeljka: Iz vašeg iskustva koliki je procenat onih koji su se ipak izlečili? Može li se zapravo izlečiti od narkomanije?

Dr Igor Boljbuh: To bez pogovora može. Izlečenje je moguće i dokaz tome mnogo ljudi zna, koji 8, 10, 12 godina ne uzimaju drogu. Međutim još jednom kažem rezultat  zavisi od više faktora i volje pacijenta i njegove saradnje isto.

Voditeljka: Na žalost verovatno ima i slučajeva koji nisu do kraja završili proces lečenja, pa se javljaju i recidivi . Njih je nadam se, manje?

Dr Igor Boljbuh: Jeste, obično je to po našoj statistici manje od 10%. I tu ima faktora koje se mi trudimo da unapred proanaliziramo i zbrinemo na neki način, da izgradimo takvu konstrukciju da ti negativni faktori ne bi uticali na povratak drogi. Koji su glavni razlozi za recidiv? To je konzumiranje nekih drugih, ostalih vrsta psihoaktivnih supstanci. Po neki put je teško pacijenta ubediti da je njemu potrebno da ostavi i alkohol, marihuanu. Oni kažu:”Ja sam imao problem sa heroinom, ja nisam alkoholičar, marihuana uopšte nije droga!” Međutim to konzumiranje psihoaktivnih supstanci provocira povratak sećanja na narkotike, provocira nestabilnost u psihičkom stanju. A drugi faktor koji provocira recidiv je kontakt sa starim društvom, i pacijent kaže:”Ja znam tog čoveka ceo svoj život, nema veze što on uzima supstancu, on mi je potreban, mi smo u dobrom kontaktu.” Međutim, taj čovek, ako vam je dobar drug, ako on ne želi svesno nešto tebi da napravi loše, sama ta činjenica da je pod dejstvom supstance, ona negativno utiče i na tebe. I treći faktor, to je dosada. Po neki put pacijent očekuje da je dovoljno da on prestane sa drogom, znači da legne u krevet i odmah na njega  padne novac, devojke, mercedes,i sve ostalo. Međutim prođe neka nedelja dana i on vidi kao nema ništa, prođe još nedelja dana i taj trezven život počne da bude dosadan. Zato je isto neophodno sve to organizovati. Znači naravno, neophodno je vreme i za posao i za sport, za sve ostalo. Niko ne može non stop živeti u nekom prazniku, toj nekoj euforiji.

Voditeljka: Bilo je ovo sve što smo vam pripremili za ovo izdanje emisije Zdravlje. Pozdravljamo vas iz Beograda i podsećamo da posetite naš sajt  tvzdravlje.com, raspitajte se o gostu naše naredne emisije. Do gledanja!