ELIKSIR PLUS

ELIKSIR PLUS

Bolesti zavisnosti. Specijalna ruska bolnica za lečenje bolesti zavisnosti “Dr Vorobjev“

NIJE SRAMOTA PASTI, SRAMOTA JE NE USTATI

Vremena su takva da je, mnogo puta, čak i starijim osobama, sa sigurnom egzistencijom, stabilnom porodicom i dobro situiranom svakodnevicom, u nekim trenucima teško da se odupru iskušenjima u kriznim momentima, da se ne odaju slabostima i porocima, kakvi su nekontrolisano uzimanje medikamenata, “trave“, mogućoj lakoj zaradi u igrama na sreću – da na, čini se, bezopasan i lak način dođu do rešenja. O današnjim oblicima bolesti zavisnosti, njihovim trendovima u našoj zemlji i svetu, kao i o načinu lečenja zavisnika u Specijalnoj ruskoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti “Dr Vorobjev“ u Zemunu, razgovaramo sa direktorom ove ustanove, dr Igorom Boljbuhom, psihijatrom i narkologom, koji duboko veruje da je izlečenje zavisnika moguće, jer „nije sramota pasti, ali je sramota ne ustati“.

NIJE SRAMOTA PASTI, SRAMOTA JE NE USTATI

Vremena su takva da je, mnogo puta, čak i starijim osobama, sa sigurnom egzistencijom, stabilnom porodicom i dobro situiranom svakodnevicom, u nekim trenucima teško da se odupru iskušenjima u kriznim momentima, da se ne odaju slabostima i porocima, kakvi su nekontrolisano uzimanje medikamenata, “trave“, mogućoj lakoj zaradi u igrama na sreću – da na, čini se, bezopasan i lak način dođu do rešenja. O današnjim oblicima bolesti zavisnosti, njihovim trendovima u našoj zemlji i svetu, kao i o načinu lečenja zavisnika u Specijalnoj ruskoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti “Dr Vorobjev“ u Zemunu, razgovaramo sa direktorom ove ustanove, dr Igorom Boljbuhom, psihijatrom i narkologom, koji duboko veruje da je izlečenje zavisnika moguće, jer „nije sramota pasti, ali je sramota ne ustati“.

Želeo bih da za čitaoce časopisa ELIKSIR PLUS napravim kratku analizu istorijata upotrebe psihoaktivnih supstanci od 70-ih godina do danas. Tih godina bilo je dozvoljeno upotrebljavati sve, pa i heroin, kao najtežu drogu. Ali, posledice su bile očigledne – mnogo je ljudi umrlo zbog posledica upotrebe ove teške droge. U to vreme se po prvi put pojavljuje izražen strah od posledica upotrebe narkotika. Tada je bio u modi hipi pokret, a koristila se i marihuana.

Zbog straha od posledica, 80-ih godina mnogo manje ljudi je uzimalo heroin. Ali, nažalost, pojavile su se mnoge nove supstance, a i upotreba alkohola je bila u ekspanziji.

Uz pojavu tehno muzike, 90-godina, počela je ekspanzija ekstazija, a pojavila se i neka subkultura, koja je pratila upotrebu novih supstanci.

Početkom 21. veka u najvećoj meri se koristio kokain, kao i neke potpuno nove, skupe i luksuzne sintetičke droge. Mladima su bili važni samo izgled i sopstvena prezentacija u društvu. Čak i oni koji su bili jako siromašni – hteli su se pokazati i prikazati u sredini u kojoj se kreću – kaže dr Boljbuh. Bez obzira na to što se pre toga znalo koje su supstance bile zabranjene, počelo je da se govori, nakon proširenja iskustava, da korišćenje neke supstance izaziva proširenje vidika, da pruža duhovnu slobodu.

IGRE NA SREĆU, TABLETOMANI, ALKOHOLIZAM

Nažalost, ili na sreću, u poslednje vreme nastupilo je doba krize i siromaštva, kada više nema dovoljno finansijskih sredstava ni za kokain, a kamoli za heroin…Najviše su u upotrebi tablete za “dobro raspoloženje“ i “trava“ – ističe dr Boljbuh.

Dakle, analize pokazuju da je nekada glavni problem bila upotreba heroina, a sada je najveći problem besmisao života i posledice koje su proizašle iz ovakvog poimanja svakodnevice. Ekonomska kriza je proizvela stanje u kojem su ljudi, uglavnom, izgubili ciljeve kojima su nekada stremili u životu.

Sa takvim stanjem se i mi u našoj ustanovi susrećemo pri svakodnevnom radu. Nekada je bilo jednostavno, prema prepoznatljivim, osnovnim simptomima, prepoznati narkomana i fazu u kojoj se nalazi – već na vratima, pa uraditi detoksikaciju i krenuti sa terapijom blokatorima. Na taj način bismo vrlo brzo uradili sve osnovno što je bilo potrebno–priča dr Boljbuh.

Sada je situacija sasvim drugačija. Svakodnevno imamo slučajeve kada nam dođe cela porodica, roditelji i dečko od, na primer 17–19 godina. Oni popune anketu na prijemu, a dečko je potpuno nezainteresovan i jedva čeka da se sve završi. Uglavnom se radi o korišćenju “trave“, marihuane.

Roditelji, uobičajeno, pričaju da se radi o zlatnom detetu koje je donedavno bilo za primer, a oni su bili ugledna porodica u kojoj je sve funkcionisalo na najbolji mogući način. Samo je dete, koje se u poslednje vreme promenilo, postalo neuspešno u školi, nastali su konflikti u porodici, dugovi koje je napravio, „lice i oči sklanja od nas…on sve negira, ne komunicira sa nama…tražili smo razlog za to i došli do saznanja da konzumira tu “travu“. Raspitali smo se, saznali da nije štetna njena upotreba, da je to bolje od alkohola, jer nije agresivan, sve mu je lepo, mirno sedi i ima neku unutrašnju inspiraciju…“.

Ali, rodbina bi, najčešće, primećivala i negativne promene, stagnaciju u napredovanju tog deteta, nezainteresovanost, nedostatak planova za učenje, posao, uključivanja u zajednicu. Više ništa od toga nije bilo, dečko je postao lenj, izbegava sve obaveze, prisutna su apatija i bezvoljnost. Kod osoba koje koriste marihuanu može postojati predispozicija za neki oblik bolesti zavisnosti, koja ga može odvesti u ludilo, mogu se pojaviti psihotični simptomi, paranoja, sumanute ideje. Osoba koja je do tada normalno komunicirala – sada to ne radi, pojavili su se neki novi prijatelji, tajnoviti, mobilni telefon je stalno u džepu, kriju se razgovori, sve dobija drugačiji smisao i boju…

Činjenica je da, od ukupnog broja ljudi koji uzimaju travu – 70 odsto to već učini čak i u višim razredima osnovne škole. Ranije možda i nije bilo tako, jer je postojala zabrana korišćenja bilo koje supstance koja može izazvati zavisnost. Međutim, danas je sve dozvoljeno… U današnjim generacijama ima mnogo pojedinaca koji konzumiraju “travu“. Nažalost, tu nema over doza, dugotrajnim korišćenjem se naprosto izmeni ličnost, koja je dobar deo vremena potrošila jureći da nabavi “travu“, a gubeći mogućnost da ga korisno iskoristi. Jednostavno, ti pojedinci bivaju vremenski pregaženi od pripadnika svoje generacije, jer nisu ništa korisno uradili ni za sebe, ni za svoje okruženje. Ne rade, ne uče, ne čitaju, a haos od nereda je oko njih. Svi bi da što brže i što lakše dođu do određenih pozicija u društvu, i profesionalnih i finansijskih, ne biraju se ni sredstva ni načini, bez rada i učenja–reči su dr Buljbuha.

SADAŠNJOST – LEPŠA, LAKŠA ILI – SAMO SIROMAŠNIJA

U poslednje vreme se pojavljuje sve više zavisnika od igara na sreću, igromanija, zahvaljujući čemu se gube vreme i novac, mladi ostaju van sistema školovanja i rada. Tu se, takođe, radi o poremećaju ličnosti koja nema budućnosti. Ove, nove generacije narkomana zamenile su ranije generacije, ali su, svejedno, to osobe bez budućnosti i treba im pomoći, lečiti ih. Čovek gubi osećaj za vrednost novca, za realnost, sve se pretvara u cifre. Vrlo je važno pomenuti još jednu grupu zavisnika – onih od prekomerne upotrebe tableta. Postoje pravi zavisnici od prekomerne upotrebe medikamenata, sa dve podgrupe. Jedna grupa su bivši zavisnici od heroina ili nekih drugih narkotika, koji su prestali sa tom navikom – ali im je još uvek neophodna ta hemijska euforija, a postaju i zavisnici od tih lekova, uzimaju ih u velikim dozama. Takođe, ovde valja pomenuti kategoriju ljudi koji nikada nisu imali problema sa narkoticima, ali imaju duševne poremećaje – jednostavno se ne osećaju dobro u svojoj koži, ili imaju neke trenutne tegobe, stresne situacije, sa strahom i psihičkim umorom. To je, nažalost, samo početak. Oni postaju zavisnici od te medikamentne zaštićenosti, a dozu sve više povećavaju, bez pravog efekta leka, pa nastupa intoksikacija, osim željenog lekovitog efekta. Neophodno je pronaći pravu psiho i farmakoterapiju da bi te osobe prihvatile normalan život – ističe dr Igor Boljbuh.

Alkoholizam i lečenje alkoholičara je posao kojim ćemo se kao stručnjaci baviti zauvek – rekao je jedan naš poznati stručnjak koji se bavi ovom problematikom. Srbija je, prema nekim podacima, na četvrtom, neslavnom, mestu u svetu po stepenu konzumiranja alkohola –kaže naš sagovornik.

U svakom slučaju, problemi i broj naših pacijenata, zavisnika, od određenih supstanci sa kojima se ovde svakodnevno srećemo, sa jedne strane opada, kakav je slučaj sa zavisnicima od heroina, ali raste broj zavisnika od “trave“, tabletomana, zavisnika od igara na sreću.

Tokom terapije u našoj bolnici, najvažnija je blokada želje i sećanja na efekte narkotika za uzimanjem određene supstance. Kad se ta želja ugasi, pacijentu se daje supstanca koja izaziva neželjene efekte, ukoliko se narkotik ponovo uzme. Po našem protokolu, lečenje traje najmanje 12 meseci, sa potrebnim periodičnim kontrolama i anketama na tim kontrolama, kada procenjujemo potrebu za daljim lečenjem.

U toku našeg petogodišnjeg rada, u proseku smo godišnje imali oko 250-300 pacijenata. Manje od 10 odsto su povratnici. Ne primamo pacijente ispod 18 godina, kao ni pacijente iznad 75. Uglavnom je njihova starost između 25-30 godina. Dolaze iz svih socijalnih staleža i različitog su obrazovanja. Ipak, naglašavam da se broj pacijenata smanjuje, zbog ekonomske situacije u našem društvu i platežne moći, bez obzira na to što su cene u našoj ustanovi ostale iste – zaključuje dr Igor Buljbuh.

Dr Božana Noskov-Peregi

eliksir

ZNACI POJAVE ZAVISNOSTI

  • Pojavljuju se česti nemotivisani odlasci od kuće bez navođenja mesta, cilja i vremena boravka, kasno se vraća kući.
  • Izmenila su se interesovanja, dete je postalo ravnodušno, udaljilo se od starih drugova, sa novim drugovima odbija da vas upozna.
  • Pojavilo se interesovanje prema kućnoj apoteci, literaturi iz farmakologije, proučavanju asortimana apoteka.
  • Skreće na sebe pažnju zbog nekomunikativnosti: dete je zatvoreno, izbegava kontakt sa rođacima, ozlojeđeno je, razdražljivo, sklono je osamljivanju, često se zatvara u toaletu.
  • Menja se način odevanja: odeća je postala prljava, po vrućini nosi odeću dugih rukava, gubi interesovanje za svoj izgled.
  • Promenio se spoljašnji izgled: kosa je postala ispucala i bezbojna, koža bleda, žućkaste boje, skreće na sebe pažnju njegovo pojačano samopovređivanje i sporo zarastanje malih rana.
  • Pogoršao se uspeh u školi, dete je počelo da izostaje sa časova.
  • Poremetio se ritam dana: kasno ide na spavanje i kasno ustaje, pojavila su se kolebanja apetita od ravnodušnosti prema hrani do napada proždrljivosti.
  • Povećali su se finansijski gubici, traži novac iz različitih razloga, kod kuće nestaju novac ili stvari, komšije vam govore o dugovima koje vi niste napravili.
  • Našli ste kod kuće čađavu kašiku, tablete ili igle u džepu, komadiće folije, razne praškove, cigarete, češće one bez filtera, telefonske brojeve na komadićima papira.

KAKO POMOĆI NARKOMANU

Treba znati da narkotici nisu znak prelaznog doba ili loša navika od koje je lako osloboditi se, već je to prava bolest koja teško podleže lečenju. Osim toga, ako je neko od vaših poznanika ili prijatelja počeo da uzima narkotike, onda će ga, bez pružanja pomoći sa strane, zavisnost od narkotika vremenom odvesti u grob.

Veoma je teško započeti ozbiljan razgovor s prijateljem koji je zavisan od narkotika, jer uvek postoji mogućnost da mu naškodite neoprezno izgovorenom rečju, ali je svakako potrebno porazgovarati. Ne zaboravite da upravo zavisnost od narkotika predstavlja jedan od osnovnih uzroka smrtnosti ljudi koji su počeli da uzimaju narkotike, i upravo razgovor koji na vreme s njim obavite može spasti život bliskoj osobi.

Važno je da pre početka ozbiljnog razgovora ne zaboravite da se konsultujete u vezi sa tim sa lekarima i njegovim roditeljima, koji mogu da vam pomognu da odaberete potrebne reči za razgovor. Sam razgovor treba da bude dovoljno jednostavan i da ne sadrži suviše nerazumljivih reči, koje će vas samo udaljiti od sabesednika, naročito ako se on bude nalazio pod dejstvom narkotika.

Takođe, potrudite se da odaberete odgovarajući trenutak za razgovor i jedino onda kada je trezven, u protivnom ništa nećete postići ovim razgovorom. Osim toga, poželjno je odabrati onaj trenutak za razgovor kada vaš drug samo što je prestao sa uzimanjem narkotika i kada još oseća grižu savesti. Sam razgovor treba voditi ne na temu čestih simptoma narkomanije, već o samom njegovom načinu života i, čak ako ne uspete da postignete međusobno razumevanje prvi put, ne očajavajte, već nastavite i dalje da pokušavate.

Najbolje mesto za obavljanje ozbiljnog razgovora sa vašim drugom –narkomanom je neutralna teritorija kao npr. park ili kafić. Samo, zapamtite da tokom razgovora nije prihvatljivo konzumiranje alkohola ni vaše ni vašeg sabesednika.

Budite spremni na to da će se vaš drug jako naljutiti kad se to pomene i da će početi da dokazuje kako vi grešite. Većina narkomana smatra da nema nikakvih problema. Jednostavno se potrudite da on stekne poverenje u vas, a posle toga mu kažite na kojim mestima može dobiti stručnu pomoć.

KAKO IZGLEDA LEČENJE

1. Konsultacija. Konsultacije se obavljaju od ponedeljka do petka od 11h do 17h. Prethodno se zakazuju na telefon +381 11 3168 620. Poželjno je da pacijent dođe na konsultaciju s roditeljima, supružnikom ili rođacima. Doktor često ima pitanja za ljude koji su bliski pacijentu – o njegovom zdravstvenom stanju, ponašanju, njihovoj tački gledišta na problem. Konsultacija obično traje 20–40 minuta. U toku razgovora lekar procenjuje situaciju i predlaže lečenje. Konsultacija je besplatna.

2. Stacionarno lečenje podrazumeva da se pacijent nalazi na klinici 24 sata dnevno. Pun tretman lečenja od narkotika obično traje 14 dana. Sastoji je od sledećih faza:

Pored informacione terapije sprovodi se terapija pomoću aparata koji stimuliše strukture mozga koje su zadužene za proizvodnju endorfina. Joga, holotropno disanje, specijalne vežbe, kinezioterapija.

Telo i psiha su međusobno povezani. Stoga je moguće specijalnim fizičkim vežbama uticati na telo da bi se osoba psihički dobro osećala. Nekim pacijentima polazi za rukom da uspešno dostignu harmoniju, kontrolu nad svojim psihofizičkim stanjem. Mnogi pacijenti i ubuduće zadržavaju stečene navike.

Kriterijum za uspešno sprovedenu psihokorekciju je opadanje znakova patološke želje za narkoticima u psihometrijskim skalama (radi ih psiholog pomoću posebnih testova), normalizacija sna, raspoloženja, ponašanja. Farmakološka supstanca naltrekson blokira opioidne receptore.

3. Ambulantno lečenje. Nakon završetka svih procedura pacijent se ispisuje s klinike i nastavlja lečenje kod kuće. U ovoj fazi veoma je važno poštovanje nekoliko pravila:

  • 1. Održavanje kontakta sa klinikom i u slučaju promene stanja hitno o tome obaveštavanje lekara.
  • 2. Uzimanje propisane terapije, obavezan test na droge, dva puta mesečno.
  • 3. Pridržavanje plana aktivnosti koji se sastavlja sa specijalnim pedagogom, izbegavanje provokativnih situacija, starog društva.
  • 4. Socijalizacija, hobi, sport.

REZULTATI LEČENJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Oslobađanje od zavisnosti je proces koji se sastoji iz mnogo faza. U početnoj fazi naši napori su koncentrisani na fizički oporavak. Pomoću medikamenata, infuzija, specijalnih procedura i aparata obnavljaju se osnovni fiziološki procesi u organizmu pacijenta. Pojavljuje se apetit, vraća se snaga, menja se boja lica, koža ponovo postaje elastična, pacijent oseća priliv snage, poboljšanje kondicije. Posebna pažnja se posvećuje imunitetu, zaštiti od infekcija, normalizaciji metabolizma, osnovnih fizioloških procesa. Obično se za 7–10 dana osoba fizički oporavi.

Psihička stabilizacija je jedan od najvažnijih momenata lečenja. Pomoću kombinacije medikamenata koji regulišu rad posebnih struktura mozga, postiže se ravnoteža među procesima u centralnom nervnom sistemu pacijenta. Već tokom prvih 10 dana pacijent primećuje da:

  • praktično ne razmišlja o narkoticima, teško mu je da se seti osećaja i svog stanja pod dejstvom supstance. Ako se tokom razgovora sa drugim pacijentima spomene tema narkotika, sam pacijent primećuje da razgovor o njima više ne izaziva neobuzdanu intenzivnu želju da se uzme narkotik. Vraća se kontrola nad svojim mislima, ponašanjem.
  • stabilizuje se raspoloženje
  • normalizuje se san

Oporavak mentalnih funkcija traje između mesec dana i tri meseca. Tokom tog perioda pacijentu se vraća koncentracija, sposobnost da zapamti i ponovi zapamćeno. Smanjuju se laki neurološki simptomi – tremor, nestabilnost, tačnost i koordinacija pokreta.

Korigovanje promena u ponašanju – Delikatan proces kada osoba koja je ozdravila počinje da preuzima odgovornost, da postavlja sebi ciljeve i dostiže ih, ispunjava obećanja, teži da se razvija, s poštovanjem se odnosi prema interesovanjima drugih ljudi. Redovne seanse sa specijalnim pedagogom i psihologom omogućavaju da se uspešno obavi tzv. reintegracija, resocijalizacija, da se bivši zavisnik vrati u porodicu i društvo.

Etapna, indvidualno orijentisana kompleksna terapija omogućava da se postignu rezultati čak i u najsloženjim slučajevima. Među pacijentima bilo je ljudi sa teškim oboljenjima kao što su hemofilija, mijastenija, dijabetes, cerebralna paraliza, epilepsija, ciroza jetre. Skoro svakome od njih je poznat osećaj očajanja, beznadežnosti, tuge, kada nisu mogli da zamisle svoj život bez supstance, nisu mogli bez toga. Zavisnost čoveku oduzima vreme, interesovanja, bliske ljude. Ali, kako kažu: ,,Nije sramota pasti, sramota je ne ustati!” Uz pomoć zaposlenih u Specijalnoj ruskoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti “Dr Vorobjev“ mnogo ljudi iz različitih zemalja sveta vratilo je kontrolu nad svojim životom.

Dr Vorobjev – Specijalna ruska bolnica za lečenje bolesti zavisnosti

Eliksir