Dug povratak iz kandzi droge

DANAS.RS

Kada je pre četiri godine  u Zemunu otvorena ruska klinika za odvikavanje od zavisnosti “Dr Vorobjev”, više od  100 pacijenata je već bilo na listi čekanja! Svake godine ova klinika primi više od 300 onih koji traže spas od narkomanije, alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti. Po lečenju bolesti zavisnosti ova klinika je već 20 godina  poznata u svetu.

Dr Nikolaj Vasiljevič Vorobjev, osnivač klinike i tvorac metode “Vorobjev”, u intervjuu “Novostima” upozorava na porast broja bolesti zavisnosti kod nas i u regionu.

  • Da li se povećava broj zavisnika  koji se javljaju za pomoć?

– Nemamo zvanične podatke koliki je ukupan broj zavisnika u Srbiji, ali primećujemo da se sada zbog teške  ekonomske krize menjaju supstance koje se koriste. Oni koji su ranije uzimali heroin i na to trošili dnevno od 30 do 50 evra, sada koriste čaj od maka. Ta droga je bila popularna u Rusiji pre 20 godina, gde je  i sada narkomani koriste tako što rastvor čaja ubrizgavaju  u venu. U Srbiji narkomani  taj čaj piju, a ako uz to dodaju i jednu dozu „ksalola“ dobijaju isti efekat kao da su pod heroinom.Tako, za 500 dinara dnevno mogu sebi da obezbede  dovoljnu dnevnu dozu opijata.

  • Koliko pacijenata ste primili na klinici u Zemunu?

– Godišnje oko 300 pacijenata, od toga su 80 odsto  zavisnici od heroina, 10 odsto su alkoholičari, dok su ostali zavisnici od kocke i drugi pacijenti.

  • Zašto ste baš u Srbiji otvorili kliniku?

– Jedna od prvih pacijentkinja u Rusiji je bila Srpkinja koja se lečila od heroinske zavisnosti. Na predlog njenih roditelja i zbog rasprostranjenosti narkomanije u Srbiji otvorili smo kliniku.

  • Kakva je uspešnost lečenja?

– Devedeset odsto pacijenata izleči se se uspešno na našoj klinici, ukoliko prođu kroz ceo program lečenja koji traje godinu dana, kao i rehabilitaciju koja traje dva do tri meseca. Od 70 do 78 odsto  pacijenata onih koji prođu dve nedelje programa i godinu dana ambulantnog lečenja, uspešno se izleči.

  • Ima i komentara da klinika ne daje tako dobre rezultate?

– Tu priču šire oni koji nisu uspeli da se skinu, a to su oni koji su ili samovoljno napustili program, ili nisu poštovali pravila, ili su sa droge prešli na alkohol. Oni traže krivca za neuspeh, pa pričaju ili pišu po internet-forumima da im program nije pomogao. Oni koji su se izlečili, vratili su se normalnom životu, ne žele ni da se sećaju, ni da pričaju o tome.

  • Kakav je vaš pristup lečenju bolesti zavisnosti?

– Prvi korak je da pacijent želi da se leči. To se zaključuje u prvom razgovoru na klinici ili putem telefona. Mi lečenju pristupamo sa sigurnim stavom da je bolest izlečiva i po tome se razlikujemo od drugih klinika i metoda  odvikavanja. Princip moje metode lečenja  psihičke zavisnosti je uklanjanje želje, žudnje za supstancom čime se postiže ravnodušnost prema narkoticima. Mnogi koji su se ovako izlečili kažu da su čak zaboravili osećanje dejstva heroina i pitaju se zašto  su toliko bili opsednuti narkoticima.

  • Detoksikacija je drugi korak. Koliko ona traje?

– Za svakog pacijenta se izrađuje  individualna šema detoksikacije. Kod nekih je dovoljna farmakološka terapija. Pacijenti ne osećaju nikakve bolove, normalno spavaju i jedu. Za četiri do pet dana organizam je potpuno očišćen. Ono što sledi i što je mnogo važnije i teže je psihološko odvikavanje, odnosno ubijanje želje za drogom, alkoholom i kockom.

  • Kako to uspevate?

– Pomoću posebnih aparata koji regulišu emocije, poremećene zbog upotrebe narkotika. Različitim aparatima  stimulišemo regije u mozgu i utičemo na raspoloženje.Važnu ulogu igra i hipnoza uz korišćenje farmaceutskih preparata i aparata za audiovizuelnu stimulaciju. U svest i podsvest pacijenta „ubrizgavaju“ se informacije: sa jedne strane  su to slike užasa, patnji i smrti koje se asociraju sa narkotikom. One obrazuju tvrdokornu odvratnost i strah od narkomanije. S druge strane  su to radosne slike pune života koje oslikavaju toliko željenu zdravu budućnost. Postepeno se formira nov životni program i izbacuju se teška sećanja bolesne prošlosti i osećanja krivice. Najvažnije je ugasiti tu lampicu u glavi, ili „metak u glavi“ kako je nazivaju u Rusiji, koja tera narkomana da posegne za drogom. Tada je pacijent spreman za ugradnju implanta.

  • Kakva je njegova uloga?

– Implant se ugrađuje  pod lokalnom anestezijom ispod kože na nižem delu stomaka ili sa unutrašnje strane gornjeg dela ruke. Osim tvrdog implanta, postoji i tečni implant koji se daje u vidu injekcije i vreme njegovog trajanja je 28 dana. U implantu se  se nalazi čist narkotički antagonist – on se prilepi na opijatske receptore u mozgu i potpuno ih blokira. To znači da ukoliko neko pokuša da uzme bilo koji opijat  dok je na ovoj supstanci, ne oseća nikakav efekat, jer su receptori u potpunosti blokirani. Terapija treba da traje 12 meseci, kako bi se oporavio mozak od  štete nanete narkoticima.

  • Kako izgleda „skidanje“ sa alkohola?

– Oslobađanje organizma od alkohola i propratnih toksina je još kompleksniji  i odgovorniji  proces. Naši lekari su do savršenstva ovladali tom veštinom  i mogu uspešno da pomognu pacijentima  čak i posle dugih opijanja  sa teškim oblicima mamurluka. Pacijentu se ubrizgava  specijalna injekcija, a onda mu damo omiljeni alkohol koji je do tada pio, da samo malo omiriše i malo da okusi. Kod zavisnika se odmah javljaju mučnina, povraćanje i gađenje. Pet do sedam tretmana je potrebno da se pacijent odvikne od omiljenog pića.

  • A kakav princip koristite kod odvikavanja od igara na sreću?

– Potpuno isti kao kod alkoholizma. Zavisniku se daje injekcija, pacijent počinje da igra omiljenu igru, recimo sa automatima, odmah se javljaju temperatura, preznojavanje, mučnina, povraćanje, a ponekad pacijent ne može ni da kroči preko praga kockarnice.

  • Kako biste opisali bivšeg zavisnika  koji je upravo  izašao sa klinike?

– Pacijent ima „hladan“, ravnodušan odnos prema supstanci koja je ranije bila autentična. Prestaju napadne misli i sećanja. Mnogi pacijenti čak zaboravljaju delovanje narkotika. Jedan naš „težak“ pacijent je po isteku godinu dana od lečenja na našoj klinici rekao:“ Sećam se da sam se bojao trezvenosti i i smatrao je nepotrebnom, dosadnom i kaznom za prošlost. Sada sam osetio kakva je sreća biti slobodan, iskren. Kakvo je zadovoljstvo biti to što jesam.“

  • Postoji li razlika između muških i ženskih pacijenata? Koje je lakše izlečiti?

– Većina zavisnika su muškarci, jer žene teže obolevaju. Zato se zavisnost generalno leči teže kod žena nego kod muškaraca. Žene su genetski i fizički slabije. Po strukturi su drugačije od muškaraca, stabilnije su. Muškarci su više skloni avanturi, opasnostima i želji za adrenalinom, tako da njih to više privlači nego žene. Žene su, međutim, fizički slabije, manja im je muskulatura, jetra, bubrezi…i zato lakše obolevaju i brže postaju zavisne.

  • Koliko košta tretman?

– Ako se neko odluči samo za dvonedeljno lečenje kod nas, cena je od tri do pet hiljada evra. Međutim, uvek može da se pomogne onima koji zasta žele da se izleče. Moguće je da im se uradi skraćeni tretman, recimo samo detoksikacija koja košta od 800 do 1000 evra. Nekima to može da bude dovoljno da se oslobode droge ili alkohola, dok onima koji su više ogrezli moraju da pređu na drugi korak, na terapiju sa blokatorima, a kasnije i na rehabilitaciju.

M.Vasiljević