Droga se moze izbrisati iz secanja

DNEVNI LIST DANAS

Prof. dr Nikolaj Vorobjev, osnivač i vlasnik poznate ruske klinike za borbu protiv narkomanije „Vorobjev“.

Droga se može izbrisati iz sećanja

Metodama i rezultatima lečenja se mi kardinalno razlikujemo ne samo od bolnica u Srbiji, već i u Evropi i Americi, celom svetu. Da bismo pokazali čime se razlikujemo od drugih, najpre treba da kažem šta je to što posedujemo. Imali smo prilike da vidimo kako se rešava problem zavisnosti, recimo, u Kanadi. Naše mišljenje je da je to malo čudan način da se ovaj problem reši. Tamo koriste zamensku, supstitucionu terapiju, a to znači da se jedan narkotik zamenjuje drugom vrstom narkotika, medicinskom, pa se tako pacijentima na odvikavanju daje metadon ili morfijum sulfat ili nešto treće. To je jedan od načina. Postoji još jedan pristup problemu, Instituta Minesota, koji se zove „12 koraka“, pa se pacijenti nakon tog programa šalju u rehabilitacioni centar, gde će možda ponovo da dobijaju neku zamensku terapiju. Efikasnost tih procedura je pet do šest odsto – objašnjava za Danas prof. dr Nikolaj Vorobjev, prilikom nedavne posete beogradskoj Bolnici za bolesti zavisnosti „Dr Vorobjev“.

Mi koristimo potpuno druge metode i tehonologije koje se zapravo baziraju na tome da je narkomanija bolest koju je moguće izlečiti. Metoda podrazumeva boravak tokom dve ili tri nedelje u bolnici i, ako postoji mogućnost, boravak u rehabilitacionom centru tokom tri četiri meseca, odnosno učešće u rehabilitacionom procesu nakon bolnice – kaže dr Vorobjev.

Prema njegovim rečima lečenje se odvija u fazama.

Prva faza jeste otklanjanje apstinencijalnog sindroma, odnosno „skidanje“ osobe sa narkotika, a koja po pravilu traje pet do sedam dana u bolnici. To, sa manjom ili većom uspešnošću, rade svi. Ključna je druga faza lečenja. Ono što nas odvaja od svih drugih institucija koje se bave ovim poslom, to je što omogućavamo da se želja, potreba za drogom izbaci iz glave, odnosno, da se otkloni ta „manijakalna“ želja, žudnja za upotrebom droge. Treća faza u lečenju je resocijalizacija, priprema pacijenta osobe za normalan način života i komunikaciju sa drugim ljudima – ističe naš sagovornik.

Dr Vorobjev podseća na problem kada se, po završetku lečenja, osoba vrati u staru sredinu, gde je očekuje staro, problematično društvo koje, naravno, očekuje se da će ponovo početi da izdvaja novac za nabavku narkotika.

Koristimo i terapiju gasom ksenonom, terapiju metaboličkom terapijom za mozak, koja je jako važna jer normalizuje stanje pacijenta – ponašanje se koriguje, osoba se vraća normalnom načinu života, postaje komunikativnija u odnosu sa članovima porodice, vraća joj se mogućnost da normalno radi.

U beogradskoj bolnici „Vorobjev“ obavlja se lečenje svih oblika zavisnosti – od narkotika, alkohola, nekih vrsta lekova, kocke… Po završenom lečenju, pacijenti se prate i dalje, dolaze na kontrole. U terapiji se daju i blokade, pacijenti dobijaju i suportativnu (podržavajuću) terapiju, a to im omogućava da nastave normalan život. Imamo unikatnu jedinstvenu metodu i jedinstvene doktore, na čelu sa direktorom dr Igorom Boljbuhom.

Ovo je najteža vrsta posla, jer se radi o psihički bolesnim ljudima. Mnogi od njih upali su i u kriminal, mnogi imaju uništen nervni sistem, psihu, i zbog toga svakom pacijentu mora da se pristupi individualno. Neophodno je da se sa njim uspostavi trajna vrsta odnosa koja traje godinama. Malopre u hodniku video oca i sina koji su došli na kontrolu i čuo sam mnogo pohvalnih reči o Igoru i klinici. Mladić se lečio kod nas možda i pre godinu dana, a takvi pacijenti su naš ponos, budući da je ova bolest smrtonosna. Izlečen pacijent vraća se u društvo i takođe savetuje drugim ljudima da dođu kod nas i oni dolaze na lečenje.

Dr Vorobjev podseća da su zavisnici od droge veoma opasni za društvo, jer za godinu dana mogu da povuku za sobom, nizbrdo, i desetoro ljudi. I zato su, kaže poznati stručnjak, na njegovoj klinici objedinjene, s jedne strane, metode koje postoje u celom svetu, a s druge, one koje postoje samo ovde.

Mi veoma puno vremena posvećujemo ovoj oblasti nauke i doktori sami sa velikom pažnjom pristupaju pacijentima i sami se profesionalno razvijaju. Komplikovani, teži slučajevi, upućuju se na lečenje u Rusiju, zato što tamo ima mnogo više mogućnosti, budući da je dozvoljeno više metoda.

U Rusiji primenjujemo unikatne metode kao što je magnetna stimulacija mozga, terapija ksenonom, primena matičnih ćelija u regeneraciji mozga, kao i najefikasnija metoda za metaboličku potporu rada mozga. Reč je o najsavremenijim metodama koje danas postoje i koje daju mogućnost osobi da preživi i – da se izleči.

Odluku da se uzima droga dr Vorobjev poredi sa odlukom da se neko baci pod voz.

 

Mi dajemo šansu osobi koja je upala u zamkju zavisnosti, a najvažnije je da ljudi znaju kome da se obrate za pomoć. U beogradsku kliniku dolaze nam ljudi iz celog sveta koji su lečeni u drugim ustanovama. Trenutno u beogradskoj klinici imamo pacijente iz Švajcarske, Italije, Nemačke, Austrije, čak i Rusije. Mnogi pacijenti iz UAR došli bi ovde, ali zbog poblema sa viznim režimom u Srbiji, odlaze na lečenje u Rusiju gde tog problema nema.

Pre godinu dana imali smo pacijenta iz UAR, koji je pio dnevno i 10 litara piva. Prethodno je za lečenje na Karibima dao 30.000 dolara i, na povratku kući, već na aerodromu ponovo počeo da uzima pivo. Čovek je izgubio svaku nadu. Posredstvom Ministarstva inostranih poslova Ruske federacije, njegovi roditelji su stupili u kontakt sa klinikom „Vorobjev“. Pacijent iz UAR danas je zdrav, živ i ne pije, a njegova žena ne samo da podržava zdrav način života, nego preporučuje kliniku novim pacijentima. Kaže da postoji čak i lista čekanja, jer ne mogu da prihvate sve te ljude iz UAR.

Čitaocima Danasa dr Vorobjev je poručio da ne čekaju da se problem zavisnosti „razvije“, već se on može zaustaviti. Pritom, nije najvažniji sam problem narkomanije, već rešenje tog problema, a u Klinici Vorobjev znaju kako da ga reše.

Po pravilu se kreće s marihuanom, a onda se prelazi na neku „težu“ drogu: ekstazi, kokain, spid, heroin. Obično prođe dve tri godne pre nego što roditelj uoči promene kod svog deteta koje je poseglo za drogom – bilo da su to promene u ponašanju ili upadanje u kriminal, ili nešto treće.

Govoreći o razmerama pošasti narkomanije, dr Vorobjev ističe da u Rusiji svakoda dana 90 ljudi umre od narkotika. Godišnje se u toj zemlji potroši 80 tona heroina, a prema zvaničnoj statistici ima oko dva i po miliona narkomana. Nezvanično, ima ih bar četiri puta više. Isto tako je alarmantna i statistika alkoholizma: u Rusiji ima 15 do 20 miliona alkoholičara i to predstavlja ozbiljan problem za državu. Dr Vorobjev smatra da je slična statistika, po glavi stanovnika, i u Srbiji, kao i da je najozbiljniji problem heroinske zavisnosti.

 

Antrfile:

Ko je dr Vorobjev?

Dr Nikolaj Vasiljevič Vorobjev poznat je i priznat i van granica Ruske Federacije u oblasti odvikavanja od narkotika, odnosno bolesti zavisnosti. Kao konsultant, uključen je u rad ruskog državnog Saveta za borbu protiv narkomanije. Duže od 25 godina posvetio je tom poslu, osmislio je i sopstvenu unikatnu metodu lečenja, osnovao klinike u Rusiji, Srbiji, Meksiku, a bolnicu uskoro otvara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.