Alkoholizam – sve češći ženski problem

ZENA & ZDRAVLJE: ŽENSKI ALKOHOLIZAM

Alkoholizam – sve češći ženski problem. Svaka deseta pripadnica lepšeg pola previše pije, a krivica, stid i poricanje deo su njihove svakodnevice.
Naše čitateljke otkrivaju kako su se izborile sa zavisnošću. Stručnjaci tvrde da je alkohol mnogo opasniji za žene nego za muškarce. Za razliku od pripadnika jačeg pola, one češće piju kad su same, a problem sa zavisnošću veštije prikrivaju.

U njihovom slučaju alkoholizam je često posledica drugih psihopatoloških stanja, poput depresije, ankisoznosti i poremećaja ličnosti. Osim toga, štetne posledice prekomerne upotrebe alkoholnih pića (pankreatitis, hepatitis, ciroza jetre) mnogo brže oseti žena nego muškarac.

 

Kako prepoznati simptome

  • Alkohol se pije u ranim jutarnjim satima, a piće kupuje na različitim mestima da bi se prikrio problem.
  • Osoba pije sama, stalno strahuje da neće imati dovoljno pića da pregura veče.
  • Sve se više vremena troši na opijanje i trežnjenje, a sve manje na uobičajene aktivnosti.
  • I pored jake želje, osoba ne uspeva da prestane konzumirati alkohol.

Sve ovo ukazuje na neophodnost traženja stručne pomoći. Posledice ove opasne navike – koja ugrožava fizičko i psihičko zdravlje, ali i odnose u porodici – mogu biti potpuna socijalna izolacija, gubitak posla i ozbiljni problemi sa zakonom. S vremenom se problem pogoršava: refleksi slabe, smanjuju se apetit i telesna težina, javlja se crvenilo na obrazima i nosu, opadaju imunitet, pažnja i koncentracija… Takođe, tu su problemi s memorijom, nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti i članove porodice…

 

Prvi korak u odvikavanju

Prvi korak ka izlečenju svakako je suočavanje s problemom. I pored jasnih simptoma alkoholizma i upozorenja prijatelja i porodice, alkoholičari najčešće poriču da su bolesni. Kad priznaju sebi da su zavisni od alkohola, uglavnom smatraju da se s tim poremećajem mogu izboriti sami. To je velika greška! Da bi se potpuno izlečili, neophodna im je pomoć. Ukoliko je ne mogu pronaći u krugu porodice, najbolje je da se obrate stručnjacima u nekom od centara za lečenje bolesti zavisnosti.

 

Lekovi su korisni, ali nisu dovoljni

Dugogodišnji zavisnici, pre početka apstinencije, treba da prođu proces detoksikacije, jer nagli prestanak konzumiranja alkohola, bez lekarskog nadzora, može biti vrlo opasan. Naime, to može biti uzrok brojnih zdravstvenih problema, pa čak i smrti. Zato stručnjaci prepisuju medikamente koji će blokirati napade izazvane apstinencijalnom krizom. Međutim, da bi proces lečenja alkoholizma uspeo, nije dovoljno samo uzimanti lekove koji smanjuju želju za alkoholom. Farmakoterapiju moraju pratiti i druge vrste podrške – individualna ili grupna psihoterapija, psihodrama (dodele uloga, igra reči…) i socio terapija (terapijska zajednica, porodična terapija). U 80 odsto slučajeva protokol odvikavanja dozvoljava ostanak u porodici, a hospitalizacija je veoma retka.

 

Najteže je ostati trezan

Najteži period, vezan za lečenje alkoholizma, nastupa kasnije, kad prođe telesna kriza a pacijent se vrati svakodnevnom životu. Iako tokom terapije dobija savete kako da odoli izazovima, problem nastaje kad treba da ih primeni u praksi, jer u okruženju vrebaju brojna iskušenja koja bi osobu mogla navesti da ponovo počne piti. Zato se savetuje dugoročan i pažljiv nadzor u specijalizovanim centrima. Alkoholičar se smatra izlečenim tek kad uspe da ostane trezan nekoliko godina.

 

Moje iskustvo

„Muči me osećaj krivice“

Karla (35)

U svojoj tridesetoj godini provodila sam više vremena u supermarketu – kupujući alkohol – nego pokraj ćerke, koja je tada imala samo sedam godina. Stalno sam u glavi ponavljala rečenicu: „Moraš brinuti o svom detetu.“ Međutim, onako omamljena od alkohola, nisam bila u stanju da vodim računa ni o sebi. Plakala sam sve vreme, a ona me je tešila. Nisam više mogla da je ispratim do škole, napravim joj doručak… Kako se problem pogoršavao, sve sam teže ustajala iz kreveta, a jednog jutra nisam uspela ni da se probudim. Moja ćerkica je pozvala baku i deku, koji su došli da se pobrinu za nju. Da me nisu silom odveli u centar za odvikavanje, socijalni radnici bi mi oduzeli dete. Oslobodila sam se teškog poroka, ali ostao je taj užasni osećaj krivice… To kompenzujem na mnogo načina, moja pažnja ponekad deluje pomalo bizarno: recimo, ne kupim detetu par minđuša, kako to čine sve mame ovog sveta, već odmah biram pet pari! Imam užasnu potrebu da se iskupim, iako mi ćerka nikad ništa nije zamerila. Potpuno je svesna toga da sam bila bolesna i duboko veruje da ću ubuduće biti trezna, što mi daje snage da izdržim do kraja.

 

Marijana (47)

„Deca su me naterala da prestanem“

„Od sutra ne pijem!“, obećavala sam sebi svakog jutra, ali kako bi se približila noć, želja za alkoholom postala bi neizdržljiva. Potrebu za stimulansima pravdala sam brigom o velikoj porodici: smatrala sam da majka četvoro dece ima pravo da se opusti malo. Stidela sam se pred svojim mališanima, pokušavajući da im objasnim kako pijem jer mi treba dodatna energija. Međutim, nisu to prihvatali – terali su me da ponovo stanem na noge. Prošlog leta je najstarija ćerka skupila hrabrost i rekla mi kako bi trebalo da prestanem da pijem jer me više ne prepoznaje. Druga ćerka mi je napisala predivno pismo: „Mama, znam da imaš problem, mnogo te volim i tu sam da ti pomognem“. Treće dete nije reklo da pati, dok je najmlađa ćerka stalno išla za mnom i kontrolisala mi dah dok sam joj čitala priče. Njihova briga potpuno me je osvestila, priznala sam sebi da imam ozbiljan problem i odlučila da se lečim. U poslednjih šest meseci nisam okusila ni kap alkohola. Istrajala sam zahvaljujući svojoj deci.

 

Branka (62)

„Život mi se pretvorio u pakao“

Sa 47 godina dotakla sam dno života. Trebao mi je litar viskija da ujutro ustanem iz kreveta, da se osećam lepom, pametnom… Jednostavno, bez alkohola nisam mogla da živim. Zbog toga sam izgubila i muža i posao, ostao mi je jedino sin Aleksa. Sa osam godina, postavši svestan moje bolesti, Aleksa je u sudoperu prosipao alkohol koji sam krila po kući. Uloge su se preokrenule: vodila sam ga u školu i odlazila po njega, a on me je štitio, kritikovao, terao da se uozbiljim… Brinuo je o meni i činio sve da me pritom ne uvredi. Ipak ,uprkos njegovoj upornosti, život nam se pretvorio u pakao… Rođaka Sanja naterala me je da odem u centar za odvikavanje, gde sam upoznala Dragana. Međusobno smo se podržavali, a naše prijateljstvo pretvorilo se u ljubav. Zahvaljujući njemu, mnogo sam lakše pregurala lečenje, koje nije nimalo jednostavno. Kad sam se vratila oslobođena opasnog poroka, Aleksa mi je, beskrajno srećan, rekao: „Dobio sam novu mamu!“ Dugo sam strahovala da mi sin ne postane kao ja, ali on je divan mladi čovek, od kojeg sam za Božić dobila najlepši poklon – postala sam baka. Sastanci u centru za odvikavanje i ljubav najbližih pomažu mi da istrajem u borbi s demonom alkohola.

Ukoliko poznajete neku osobu koja ima problem sa ovim vidom zavisnosti ili ukoliko sami želite da se vratite na pravi put i izlečite se od ove ni malo naivne bolesti slobodno možete popuniti naš upitnik ili nas kontaktirati.

zena i zdravlje